НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА
Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.
У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовдан припремим једну публикацију. Након што је он прикупио податке које сам од њега тражио решио сам да прихватим тај задатак и напишем књигу о једном од најлепших храмова у Горњој Ресави.
ПРИЧА О ЈЕДНОМ ОД НАЈЛЕПШИХ ХРАМОВА ГОРЊЕ РЕСАВЕ
Када је настала црква у Медвеђи и како је текла градња?
Црква је подигнута 1872. године на захтев мештана. У то време они су имали капелу где су обављали службе и друге верске обреде, а цркве у околини постојале су у Свилајнцу, Дворишту и Гложану. Како је Медвеђа била на раскршћу путева, мештани су прикупили материјал, тада је понуду послао само један извођач радова, а према прописима била су потребна три. Зато су из Медвеђе писали Министарству грађевине који је одобрио да тај извођач из Параћина подигне храм. И тако је црква никла за добробит свог народа нашег краја.
Да ли у књизи има података о свештенослужитељима?
Велики број свештеника је прошао кроз овај храм, пронашли смо бројна имена који су служили у парохији медвеђској, коју су тада чиниле три парохије. Бројни свештеници су радили и као вероучитељи и имали су веома истакнуту улогу у тадашњем друштву. Многи су били у Балканским, Првом и Другом светском рату, што показује да су судбину народа пратили и свештеници. Додао бих да поред историјских података, у овој књизи може се наћи скица иконостаса са бројевима и свако ко отвори књигу може да по бројевима пронађе која је икона где распоређена на иконостасу. Такође ту су и подаци о иконостасту, осликавању цркве и донаторима.
На великој свечаности у Медвеђи, вама је припало још једно у низу признања, али овај пут од стране епархије?
То је било изненађење за мене, добио сам Архипастирску грамату, значајно признање за мој допринос не само књизи о цркви у Медвеђи, већ и за дело које припремам. Његово преосвештенство је то препознало и наградило и зато је ово признање посебно за мене.
КО ЈЕ СТОЈАДИН ТОМИЋ?
СТОЈАДИН ЈЕ РОЂЕН 1953. ГОДИНЕ У СЕЛУ ПРВОНЕКУ У ВРАЊСКОЈ БАЊИ. РАДНИ ВЕК ЈЕ ПРОВЕО НА РАЗНИМ ПОСЛОВИМА У РУДНИКУ "РЕМБАС". УЧЕСНИК ЈЕ И ВИШЕСТРУКИ УДАРНИК НА САВЕЗНИМ РАДНИМ АКЦИЈАМА. ОБЈАВЉЕНА ДЕЛА: "ЈАМА СТРМОСТЕН 1984", "ГЕНЕРАЦИЈАМА ДА СЕ ПАМТИ ПРВОНЕК", "СЕЊСКИ РУДНИК", "РАВНА РЕКА", "ДЕСПОТОВАЦ", "ОМЛАДИНСКЕ РАДНЕ БРИГАДЕ И БРИГАДИРИ ГОРЊЕ РЕСАВЕ", "ФУДБАЛ У ГОРЊОЈ РЕСАВИ" "СПОМЕНИЦС РАТНИЦИМА И ЖРТВАМА ГОРЊОРЕСАВСКОГ КРАЈА У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ". ДОБИТНИК ЈЕ ВЕЛИКОГ БРОЈА ПРИЗНАЊА.
КАПИТАЛО ДЕЛО, ЗА СВА ПОКОЛЕЊА
Други део нашег разговора посветили смо најновијој књизи "Цркве и манастири Горње Ресаве", дело које није било лако припремити, али које ће бити промовисано у оквиру 31. Дана Српског духовног Преображења у Манасији, а о књизи ће поред аутора говорити и директорка библиотеке "Ресавска школа" и игуман манастира отац Павле.
Да ли се може рећи да је ово дело својеврсна енциклопедија храмова у нашем крају?
Као што већ знате кроз све моје радове, ја пишем оно о чему нико други није писао. Овим делом објединио сам све цркве и манастире (Манасију и метох Манасије, Белу Цркву) . Циљ је био да све о томе буде на једном месту како би било доступно будућим генерацијама, како би знале много више од нас о томе. На књизи сам радио више од три године, велико је истраживање, ту ми веома помажу свештенослужитељи храмова, дивни људи који су ми заиста изашли у сусрет и истрајавали да истраживањем дођемо до најситнијих података везаних за ове храмове.
Који су то подаци које можемо пронаћи?
Када је црква грађена, када је основана, када је освештана, ко је освештао, када су звона, где су изливена, ко их је даривао као и подаци о иконостасу, његовој изради, те подаци о осликавању и донаторима. То ће људи имати прилике и сликом и текстом да сазнају. Све грешке уколико их буде било су ненамерне јер је обимно истраживање и неке информације и казивања било је тешко документовано потврдити. Ми смо се током истраживања ослањали како на документе, тако и на живу реч. Ту ће се наћи подаци о 18 црквама и манастирима, неке цркве су у изградњи, а посебно ће бити занимљиви историјски подаци из Манасије.
ЗВОНИ, ЗВОНО МИЛОША САВЧИЋА
У књизи ће се наћи и многе занимљивости Стојадин је за читаоце "Ресавске речи" издвојио две које су њега посебно одушевиле приликом истраживања, а до једног податка није могао лако да дође, подразумевао је рад по неприступачном терену и на висини.
Какве везе има Милош Савчић са звонима у Миливској цркви?
То је мени био веома занимљив податак. Једно од два звона на Миливској цркви донирао је Милош Савчић, који је према подацима био грађевински инжењер, министар грађевинарства, градоначелник Београда и један од најбогатијих Европљана у првој половини 20. века, а родом из Свилајнца. Године 1923. у време градње цркве у Миливи он је био изабран за народног посланика и претпоставља се да је то разлог зашто је донирао звоно овом храму.
Интересантан податак је да су звона на храму у Сењском Руднику изливена у Војнотехничком заводу Крагујевац. Тај податак ништа не би значио, да се не зна чињеница да је угаљ из Сењског Рудника превожен за Крагујевац за рад тополивнице, и у знак захвалности они су излили и донирали звона како би се одужили Рудничанима.
ЗАХВАЛНИЦА ОДБОРА ЗА СЕЛО
На крају разговора, Стојадин је истакао да истраживање оваквог дела није лак посао и да је за сваки податак морао више пута да обиће цркве и манастире о којима је писао и да своје активности усклади са временом свештеника. Ипак сваком ко воли да пише саветује да истражује јер је то велики допринос обогаћивању завичајне грађе, али и велико задовољство за аутора.
ВЕК ФУДБАЛА У СЕЊСКОМ РУДНИКУ
Да је Стојадин заиста неуморни завичајни истраживач показује и догађај од пре неколико дана. У Сењском Руднику у Музеју угљарства представљена је нова Томићева књига "100 година фудбала у Сењском Руднику" .
Поред аутора на догађају су о књизи говорили: Ненад Лукић, директор РМУ "Рембас", Драгана Милутиновић, директорка библиотеке "Ресавска школа", Милан Иванишевић у име некадашњих играча генерални секретар омладинског клуба "Црвене звезде", а Светозар Мијаиловић, председник "Црвене звезде" упутио је писмо.
У знак захвалности за написану биографију Стојадину је уручена захвалница и дрес са броје "100", а гости из Црвене звезде уручили су му дрес са бројем "10". Стојадин је захвалио свима који су подржали објављивање овог важног дела и присуствовали промоцији. Како каже у наставку догађаја отворен је Музеј клуба "Рудар", а одиграна је и утакмица између "Рудара" и омладинаца "Црвене звезде" коју ни невреме није могло да поремети.
Најновије и капитално дело "Цркве и манастири Горње Ресаве" о којој нам је Стојадин у прошлогодишњем интервју говорио биће представљена у манастиру Манасија у среду 23. августа у оквиру манифестације 31. Дани Српскога Духовнога Преображења.
Аутор: Марко Мирковић/фото:приватна архива
Коментари
Постави коментар