РЕСАВСКА РЕЧ - ВИШЕ ОД ВЕСТИ

ПИСМА ЧИТАЛАЦА  Недавно смо добили писмо од једног старијег мештанина села Плажана, који каже како му је тешко да сваке недеље смеће односи и више од 50 метара од своје куће, гурајући у колицима. Он тврди да у неким централним деловима села има и по два контејнера, а у неким сокацима нема ни један него негде на крају брда. Он моли компанију "А.С.А" да када у неким следећим годинама буду постављали контејнере поставе на сваки сокак по један и подсећа да у селу Плажану живи велики број људи и велики проценат старог становништва. У шали је рекао: "Надам се да ћу доживети, да мање ходам како би износио смеће". Надамо се да ће компанија "А.С.А" из Лапова бити на услузи како свима тако и овом кориснику и покушати да боље распореди контејнере у Плажану.  Фото: A.S.A Позивамо све који имају сличне проблеме да нам пишу, а ми ћемо се трудити да утичемо да се овакве неправде исправе. Читалац из

Пре више од  100 година, 1906. године стигло је одобрење Министра народне привреде, да се у Деспотовцу четвртак прогласи за пазарни дан и да се отвори пијаца на којој ће се продавати стока, пољпривредни производи, пиће и храна. Занимљиво је да су Деспотовчани за ову одлуку коју су хитно од министра тражили добили тек месец дана касније.  Пијаца 2015.  Како пише Бранко Перуничић у књизи "Горња Ресава" , половином децембра 1905. се председник општине Деспотовачке Светозар Стевановић обратио  Министру народне привреде  са молбом да се хитно одобри пазарни дан у Деспотовцу било који, јер ће људима из околних села тако олакшати продају и куповину производа.  Међутим, позитиван одговор стиже тек у следећој години, 1906. године. Зашто?  Одговор такође проналазимо у одлуци о проглашењу пазарног дана, да ова одлука није била толико хитна да се морало одмах одговорити. Без обзира на то пијачни дан у Деспотовцу постао је ритуал многих околних места, тако је данас, а  и тако

У Плажану су синоћ чланице Удружења жена "Стари вез" у својим просторијама у центру села прославиле три године постојања овог друштва за очување српског народног веза и традиције.  Удружење је основано 26.1.2013. године, а прикључило му се 25 жена које се баве ручним радом и очувањем старог веза, али и домаће кухиње, нашим традиционалним јелима. Али њихова окупљања су и повод за дружење, размену идеја, па и рецепата.  За прославу три го дине рада, окупио се велики број чланица, које су уз музику, шалу и домаће колаче и пецива прославиле овај мали, али значајан јубилеј.  Иза овог удружење је велики број манифестација на којима су учестовале, председница удружења Радмила Ђурђевић истакла је да су учествовале на манифестацијама: Етно фестивал "Бела црква" у Бељајци, "Липовачке летње ноћи" у Липовици, "Обредни хлебови" у Баточини, Етно фестивал хране у парку у Деспотовцу, "Четерешко прело" у Четережу, Пољопр

Данас је у Медвеђи у сеоској цркви прослављен празник Свети Архиепископ српски Сава у присуству многобројних верника и деце, којима је свештеник традиционално уручио пакетиће. Касније је у сеоској школи уприличено резање славског колача. Фотографије је направила Елизабета Радосављевић.  Школска слава у Медвеђи: фото: Елизабета Радосављевић

Данас је у свим школама у Србији, па и у селима и варошима Ресаве пригодним програмом и резањем славског колача прослављена школска слава Свети Сава. У Плажану су у програму поводом Светог Саве учествовали и предшколци који су изрецитовали песмицу. Негде су као у Сладаји уместо директора колач са свештеником ломили ученици. Слава је обележена у православном духу, скромно према могућностима школа.  Детаљ са прославе у Сладаји (фото: Јасна Димитријевић) Ломница (фото: Ј. Миловановић) Ђаци са свештеником окретали колач у Плажану (фото: Сања Радосављевић)

У Миливи је јутрос свештеник Милош Милојевић служио Литургију поводом празника Светог Архиепископа српског Саве. Традиционално као и сваке године на овај дан свештеник је деци поделио и пакетиће.  ФОТО: ЗЛАТКО ВУЈИЧИЋ Од недавно  у храму у Миливи постоји и хор који се састоји од неколико сеоске деце.  Свештеник позива сву децу која желе да се прикључе из Миливе и Плажана да дођу на пробе које се одржавају у Миливи, а о чијим терминима ће известити " Миливско - плажанска парохија ". Наредна Литургија је у Плажана поводом празника Часне Вериге - Верижице, 29.1.2016. у 8 часова. ПГ/ФОТО:ЗЛАТКО ВУЈИЧИЋ

У Свилајнцу се почетком фебруара отвара Омладинско-аматерско позориште. Идеја о отварању позоришта потекла је од професионалног глумца Младена Миљковића који је познат као редитељ многих представа и оснивач Драмског студија "Маска" из Кушиљева. Иако је веома заузет око припреме новог пројекта искористили смо прилику да сазнамо  детаље о оснивању новог позоришта.  Младен Миљковић - Отварање Омладинског - аматерског позоришта одржаће се 1.02.2016. у просторијама Канцеларије за младе у Свилајнцу. Такође желим да најавим и аудиције које ће се  одржати исто у просторијама Канцеларије за младе. Позивамо кандидате 6 и 7. 02.2016. од 5-15 година да дођу у 12 часова, а кандидате од 15-60 година од 13 часова. За аудицију је потребно припремити имитацију или рецитацију, каже Младен . У Свилајнцу је  у 19 веку постојало Омладинско позориште   У хроници Свилајначког краја остало је записано да је у оквиру Читаонице Омладине Ресавске која је основана 1868. и којој је вели

СУТРА У 8 ЧАСОВА УЈУТРУ СВЕШТЕНИК МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ СЛУЖИЋЕ СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ ПОВОДОМ САВИНДАНА.  ЛИТУРГИЈА У ПЛАЖАНУ БИЋЕ СЛУЖЕНА У ПЕТАК 29.1.2016. У 8 ЧАСОВА, НА ЧАСНЕ ВЕРИГЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА.  Фото: З. Вујичић                                                                   ИЗВОР: МИЛИВСКО- ПЛАЖАНСКА ПАРОХИЈА

Иако смо на интернету данас преплављени рекламама о различитим сервис рачунарима и у нашој Ресави, морали смо о овом догађају известити.  У Ресавици је недавно отворен сервис рачунара, а отворио га је млади Данијел Јанковић који жели да се и у овом кризном и нестабилном времену опроба у сопственом бизнису. На отворању у Ресавици је дошло двадесеторо мештана, а ево шта нам је Данијел рекао о својој идеји да започне сопствени бизнис. Данијел Јанковић -Идеја је била да у мом лепом рударском насељу отворим фирму и започнем сопствени бизнис. Фирма се зове " DJ Računari ", а бавимо се ИТ технологијом, одржавањем рачунара и софтвера, рекао је Данијел, срећа што и у време када се сви жале да нема перспективе, он је проналази у најтраженијој струци, послу будућности.    Шампањац за срећан почетак             ПГ/фото: Д. Јанковић

Данас у Србији, скоро да нема човека од старије генерације да не зна ко је чувени саксофониста Јован Миленковић Рала из горњоресавског села Милива . Међутим, Милива је и даље за многе непознаница.  Црква у Миливској клисури - фото: А. Пешић Да са заборављених докумената, фотографија и прича скине паучину усудио се Милун Милорадовић, који је пажљиво саставио хронику свог села на више од 500 страница, са веома занимљивим поглављима. Књига "Милива" је изашла у едицији библиотека "Хроника села", Културно - просветне заједнице Србије, 2010. године. Промоција књиге је уприличена у Дому културе у Миливи, где је чувени саксофониста и наступио, а програм је водио како га често зову "Миливски зет" глумац Светислав Буле Гонцић. У приказу књиге др Гордана Јовановић је написала:  "Ова књига заинтересоваће без сумње, научнике из многих дисциплина: историчаре, етнологе,демографе, социологе, културологе, лингвисте и социолингвисте итд. Сви ће они с тач

 Kоментар Многи су данас на друштвеним мрежама негодовали што се млади математичари, физичари и информатичари који су са такмичења у Казахстану у конкуренцији 19 држава, донели 6 медаља, три златне, две бронзане и једну сребрну синоћ иако је било најављено нису појавили на балкону да заједно са ватерполистима славе Европски успех. Њихов Европски успех поздрављен је у рангу са успехом ватерполиста, али овим гестом је доказано да то није тако. Фото: Математичка гимназија  Људи су путем друштвених мрежа оштро негодовали на овакве поступке организатора. Иако су се организатори одбранили и оправдали изјавом да балкон није могао да прими толики број људи и да је то урађено због безбедности. Можда је могла да се уради другачија организација, кажу људи, па да се одустане од неких небитних људи, а да прави  добију своје место. Нажалост, иако се организација извинила Математичкој гимназији која има овакве ученике, млади и успешни математичари су са правом разочарани. Уместо да они д

Да школски дани нису само досадно изучавање градива по стотину година унапред утврђеним принципима показују ученици  сеоске школе "Ђура Јакшић" у селу Равни у Ужичкој општини . Они су пре неколико година заједно са наставником историје Милошем Рацићем о формили малу школску филмску продукцију "Радренис" (по именима села Равни, Дрежник, Никојевићи и Скржути).  http://www.osravni.edu.rs/ Циљ је уметничка филмска и глумачка креативност која је изнедрила преко 60 краткометражних филмова. Наставник Рацић је у разговору за " Политику "  истакао да ће се ученици школских дана сећати по лепим догађајима, а не примитивизму којим смо преплављени:  "Не прижељкујем да моји ученици постану, див-јунаци, звезде и генијалци. Желим да стварају, сањају, одрасту у срећне људе, учим их како да поднесу пораз, а да сачувају достојанство. Ови ђаци ће имати чега да се сећају кад оду из школских клупа, а то ми је највећа награда. Уосталом, рад у просвети дожив

На недавно одржаној промоцији монографије "Деспотовац" Стојадина Томића у Деспотовцу , отворено је и једно веома значајно питање, треба ли Деспотов град да чува Ћирилицу? То питање на скупу као примедбу шта је највише растужује у Деспотовцу изнела је деспотовчанка  професорка за словенске језике др Гордана Јовановић.  Mанасија - Иван Громан 1875.  Она је замолила власнике приватних радњи да јој не замере, али да би било много лепше да су њихови натписи разумљиви и написани Ћириличним писмом. Као неко ко је познат да не започиње само дискусије већ и нуди решење и професорка га је понудила у нади да ће га прихватити надлежне институције општине. Али најпре треба кренути редом и упознати се са нашим примарним писмом. Шта је то Ћирилица? ПРОФЕСОРКА ДР ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ је рођена у Деспотовцу 1940. године, а гимназију је завршила у Ћуприји. Након тога стекла је две дипломе на Филолошком факултету у Београду, као професор руског  и пољског језика и књижевности. Докторир

Телевизија "Ресава" из Плажана, поставила је недавно на својој интернет страници како изгледа Деспотовац зими, снимљен  камером из ваздуха. Игор Ристић који је поред Милета Јаблановића и Предрага Балабана учествовао на снимању, открио је на свом фејсбук профилу да је видео снимљен " MULTIKOPTEROM DJI FANTOM 3-HD REZOLUCIJA ". Ристић је навео и да је овакав видео варошице из ваздуха ноћу снимљен први пут. А како то изгледа можете погледати на страници телевизије " Ресава ". ТЕЛЕВИЗИЈА РЕСАВА  ДЕСПОТОВАЦ У ЗИМСКОЈ НОЋИ 19. јануар 2016. 

У Плажану живим  и њему се дивим. У њему постоји Гај,  кога сви зовемо Плажански рај. Покрај Гаја имамо цркву, у којој верници подносе православну жртву. Кроз моје село протиче једна река, коју зовемо Ресава мека. Плажане има и Дом културе, око ког се често деца јуре. Одувек је Плажане фино село било, сваком мештанину оно је мило. Чак и када људи одлазе у градове,  у Плажану остављају трагове. Јер корени имају јаку струну  и зато никада не труну. Моје село има и старе и младе људе, али места увек за сваког буде. За Плажане људе прошлост веже и ништа их у селу не стеже. Такође их вежу и стари преци, што већину побише меци. Моје село је попут звезде сјајне и месечеве светлости бајне. Плажане није нека комета, то је мала сеоска планета. Ово село није бајка,  оно је мени као отац и мајка. Ово је укратко о мом селу. Нећу много да га хвалим и да се причом пуно бавим. Имала бих још свашта да кажем,  али нећу да

Београдски архитекта Андреј Јосифовски недавно је на свом Инстанграм профилу поставио фотографију мурала које је насликао на јавном месту у Хавани, на Куби. На муралу су представљени Нобеловци Иво Андрић и Ернест Хемингвеј, као и називи њихових награђених дела. Фото: Андреј Јосифовски  "Данас сам добио могућност да осликам неколико зидова у националном власништву. Имао сам само четке, белу боју и једну тубу спреја. Прво што сам насликао су добитници Нобелове награде Хемингвеј и Андрић", написао је изнад фотографије.                                          Извор : Курир  

Пре неколико дана, на велики празник Богојављење подсетили смо се једног веома значајног правила за здравље људи, купања у хладној води. Код нас то није толико често правило, па га мало људи упражњава. Можда и зато што је код нас на снази правило мајки и бака "тронтати, тронтати и што више тронтати", за оне који не знају шта народни израз значи, слојевито облачити.  У земљама Скандинавије за здравље људи је веома важно зимско купање, а у Русији овај чин представља и спој православне традиције, здраве породице и забаве.  Обичај је у Русији да се на Богојављење у леду направи удубљење у облику крста који свештеници освештавају а затим се људи оквасе Крещение ) , што симболише опроштење грехова и Христово крштење у реци Јордан.  Фото: kazanfirst.ru У Русији постоје и клубови који се по животињи са великим кљовама која се не боји мраза - морж и зову "Моржеви" основали су своје клубове, сакупљају се, друже, купају у леденој води, па и такмиче.  Купање у

У Деспотовцу је ових дана Туристичко - спортска организација испунила обећање и са малим закашњењем због веома неповољних услова, поставила клизалиште. Клизалишту су се највише обрадовали најмлађи.  Фото: М.Миленковић

На Крстовдан 18.1.2016. године, по веома хладном времену и неколико степени испод нуле у холу основне школе "Деспот Стеван Високи"  окупио се велики број љубитеља завичајне историје. Повод веома драгоцена, из штампе недавно изашла монографија "Деспотовац" на 700 страна, Стојадина Томића и његових сарадника Драгана Стојадиновића и Томице Симића која кроз илустрације и пажљиво распоређену грађу подмлађује Деспотовац, тако да његова прошлост не буде окрзнута зубом времена.  Пре почетка програма искористили смо прилику да погледамо изложбу домаћих производа, удружења жена пензионерки "Златне руке", удружења пољопривредника "Плава Шљива" и удружења пчелара "Нектар". Удружење жена пензионерки - "Златне руке" - Драгица Живковић, пише песме и објавила две збирке    Удружење пчелара "Нектар", Тешица Комненовић и Слободан Стојановић - Удружење "Плава шљива"