ЦРТИЦА

ХРАБРА РЕСАВКИЊА ЈУЛКА  ИЗ ПЛАЖАНА

 СЕКИРОМ НА БУГАРСКОГ ОКУПАТОРА 

Било је то у оно страшно време када се над Србијом надвила олуја, страшни Први светски рат. Јулкин муж је одавно отишао на бојиште, а она је код своје куће у Плажану остала са свекром Димитријем. Једина радост Јулки у то време било је мало дете које је добила у аманет од своје рођаке. Тог кобног дана, не слутећи да су Плажане окупирали Бугарски војници Јулка је кренула да код “трла” обави неке пољопривредне послове и понела љуљку на леђима у којој је било дете. За то време, испред њене капије нашли су се Бугарски војници који су нападали њеног свекра и тражили му дукате. Јулка као да јој неки немир није дао да ради, вратила се кући. Убрзо је стала очи у очи са Бугарским окупатором и чуле су се речи.

- Где су дукати? Донеси, рекао је један. 

-Дукати су овде, у кућу, сачекајте ту, рекла је Јулка. Ова храбра ресавкиња ушла је у кућу и уместо дуката извадила је секиру и кренула на Бугарског окупатора. 

Врло брзо у њену блузу зарила су се три метка и она је пала. Затим су пуцали и у њеног свекра и усмртили га. 

На сеоском грбљу у брду остало је сведочанство, као спомен историје храбрости жене, о којој се прича у породици Уроша Мирковића преносила са колена на колено. 

"Овде почивају Димитрије Мирковић и снаја му Јулка који обоје погинуше за правду од зликоваца у својој кући. На дан 9. августа 1915. год. Димитрије поживе 60 год. а снаја му Јулка 30 год. " , пише на спомену.