Пређи на главни садржај

ЦРТИЦА


ХРАБРА РЕСАВКИЊА ЈУЛКА  ИЗ ПЛАЖАНА

 СЕКИРОМ НА БУГАРСКОГ ОКУПАТОРА 

Било је то у оно страшно време када се над Србијом надвила олуја, страшни Први светски рат. Јулкин муж је одавно отишао на бојиште, а она је код своје куће у Плажану остала са свекром Димитријем. Једина радост Јулки у то време било је мало дете које је добила у аманет од своје рођаке. Тог кобног дана, не слутећи да су Плажане окупирали Бугарски војници Јулка је кренула да код “трла” обави неке пољопривредне послове и понела љуљку на леђима у којој је било дете. За то време, испред њене капије нашли су се Бугарски војници који су нападали њеног свекра и тражили му дукате. Јулка као да јој неки немир није дао да ради, вратила се кући. Убрзо је стала очи у очи са Бугарским окупатором и чуле су се речи.

- Где су дукати? Донеси, рекао је један. 
-Дукати су овде, у кућу, сачекајте ту, рекла је Јулка. Ова храбра ресавкиња ушла је у кућу и уместо дуката извадила је секиру и кренула на Бугарског окупатора. 
Врло брзо у њену блузу зарила су се три метка и она је пала. Затим су пуцали и у њеног свекра и усмртили га. 
На сеоском грбљу у брду остало је сведочанство, као спомен историје храбрости жене, о којој се прича у породици Уроша Мирковића преносила са колена на колено. 

"Овде почивају Димитрије Мирковић и снаја му Јулка који обоје погинуше за правду од зликоваца у својој кући. На дан 9. августа 1915. год. Димитрије поживе 60 год. а снаја му Јулка 30 год. " , пише на спомену.


              





Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...