Пређи на главни садржај

ПРЕ ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА ПРОГЛАШЕН ПАЗАРНИ ДАН У ДЕСПОТОВЦУ!

Пре више од  100 година, 1906. године стигло је одобрење Министра народне привреде, да се у Деспотовцу четвртак прогласи за пазарни дан и да се отвори пијаца на којој ће се продавати стока, пољпривредни производи, пиће и храна. Занимљиво је да су Деспотовчани за ову одлуку коју су хитно од министра тражили добили тек месец дана касније. 
Пијаца 2015. 

Како пише Бранко Перуничић у књизи "Горња Ресава" , половином децембра 1905. се председник општине Деспотовачке Светозар Стевановић обратио  Министру народне привреде  са молбом да се хитно одобри пазарни дан у Деспотовцу било који, јер ће људима из околних села тако олакшати продају и куповину производа. 
Међутим, позитиван одговор стиже тек у следећој години, 1906. године. Зашто? 
Одговор такође проналазимо у одлуци о проглашењу пазарног дана, да ова одлука није била толико хитна да се морало одмах одговорити. Без обзира на то пијачни дан у Деспотовцу постао је ритуал многих околних места, тако је данас, а  и тако ће бити још много година. 

                    ПГ/ извор: "Горња Ресава", Бранко Перуничић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

ТЕАТАР РЕСАВА ИЗ ДЕСПОТОВЦА: ДВЕ ДЕЧИЈЕ ПРЕМИЈЕРЕ ОДУШЕВИЛЕ ПУБЛИКУ!

Театар "Ресава" из Деспотовца који постоји две деценије има чиме да оправда своје трајање. Сваке године, скуп глумачких ентузијаста припреми неколико премијера у веома оскудним условима, али са огромном жељом и трудом.  Тако је у протекле две недеље дечија сцена овог значајног театра одржао две премијере. Игране су представе које су изазвале огромно интересовање, пре свега деце, али и њихових родитеља и многих других знатижељних љубитеља позоришта.  Прве недеље на сцени у холу основне школе у Деспотовцу, малишани, као и два већ искусна глумца театра Немања Радивојевић и нешто млађа по стажу Јована Милосављевић, извели су представу "Размажена принцеза", по тексту Жељка Хубача, а у режији управника позоришта Мирољуба Ивановића.  Немања Радивојевић који је прошле године на Фестивалу глумачких остварења у Лозници освојио награду за најбољу епизодну мушку улогу Крсмана Вучетића у представи "Камен за под главу", нашао се и у овој дечијој пр...

ПРЕМИЈЕРА МЈУЗИКЛА "ПОВРАТАК У ОЗ" ОМЛАДИНСКО - АМАТЕРСКОГ ПОЗОРИШТА "ММАСКА" ИЗ СВИЛАЈНЦА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ!

Синоћ је у сали Центра за културу премијерно изведена, како многобројна публика каже очаравајућа представа, мјузикл "Повратак у Оз". Све је било  одмерено испланирано, а велики труд уложила је једна велика група младих ентузијаста што је допринело да мјузикл поприми и професионални карактер. Текст овог занимљивог мјузикла који наликује на неке од великих Дизнијевих бајки написао је млади песник и писац Стефан Лазаревић који тумачи и лик Страшила. Мјузикл је режирао дипломирани глумац и покретач позоришта Младен Миљковић који у представи тумачи лик Оз-а у изванредном зеленом костиму.  Важно је поменути све оне без чијег младалачког елана не би било ни ове представе. То су глумци (Анђела Милосављевић, Сара Рајичић, Аница Радовановић, Катарина Крунић, Милан Аћимовић, Стефан Лазаревић и Младен Миљковић), плесачи који су зачинили мјузикл у кореографији Ђурђије Брзановић (Александар Нешковић, Сара и Лара Рајичић, Милена Никодијевић, Петар Илић, Раша Цалић, Ђурђија Б...