Пређи на главни садржај

ДАЛИЈЕВЕ ГРАФИКЕ ИЗЛОЖЕНЕ У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У СВИЛАЈНЦУ: "ДАЛИ ИЗМЕЂУ ЗВЕЗДА И БАСНИ"


У Галерији Центра за културу у Свилајнцу крајем марта отворена је изложба четрдесетак графика чувеног шпанског свестраног уметника Салвадора Далија. Изложбу је организовао Центар за културу у сарадњи са галеријом Висцонти Фине Арт из Љубљане, радови су из колекције Иве Шкодлар Вујића и Лазара Вујића. Продуцент изложбе је Михајило Несторовић. 

ЦИКЛУС "ЗОДИАК"- САЛВАДОР ДАЛИ

У оквиру изложбе представљене су графике које илуструју басне Жана де Лафонтена, затим графике из циклуса "Зодиак", као и радови из циклуса "Божанствена комедија" и "Библија сакра". А посебну пажњу привлачи и скулптура „Жена жирафа“. 

Поред сваког циклуса графика налази се и штампано објашњење на папиру везано за тај циклус, што публици омогућава да уживају у делима, али и сазнају нешто ново, што можда до сада нису знали о радовима овог уметника. 

Директорка Центра за културу Ивана Нешић истакла је да је ова изложба веома значајна, али је новинарима објаснила и зашто се Дали сматра најинтригантнијим уметником 20. века:
-Дали је током свог живота направио више од 1500 слика, а бавио се дизајном, фотографијом, скулптуром и снимањем филмова. Оставио је траг, не само својом уметношћу, већ и својом контроверзном личношћу. Дали је упијао разноврсне утицаје и радио по узору на класичне уметнике као што су Рафаело, Веласкез, али и по узору на тадашњу авангарду, на Пикаса, италијанске футуристе, рекла је Ивана Нешић.

Она је додала и да је Дали од тада почео да негује своје карактеристичне бркове, по угледу на Веласкеза. Године 1929. како каже, Дали је глумио код свог пријатеља Буњуела у надреалистичком филму „Андалузијски пас“.
-Те године се и службено придружио надреалистичкој школи где кроз савршен натурализам изражава своју параноичну критичну методу. Прву самосталну изложбу имао је у Паризу 1929. године, када и упознаје своју музу и жену свог живота Рускињу Галу, која је била једанаест година старија од њега, испричала је Директорка Центра за културу у Свилајнцу Ивана Нешић. 


Радовима Салвадора Далија годинама је одушевљена и студенткиња мастер студија новинарства Јелена Јоцић која овако сагледава Далијев печат у уметничком времену света: „У свим делима Салвадора Далија уткана је снажна симболика. Уметник размишља о свакодневним темама и суочава се са својим страховима, тако познатим људском бићу, јер када именујемо страх, можемо га и победити. Као први човек који је кроз уметност у пећинама, цртао животиње не би ли стекао власт над њима, прича она.


Захваљујући ангажовању Центра за културу из Свилајнца и ентузијазму људи који раде у тој институцији Свилајнчани, али и многобројна публика из окружења уживали су у делима овог великог, али загонетног уметника. Најављују да ће изложба трајати до 5. априла, па топло препоручују свим љубитељима ликовне уметности да је погледају.


Текст и фото: М.Мирковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...