Пређи на главни садржај

ДАЛИЈЕВЕ ГРАФИКЕ ИЗЛОЖЕНЕ У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У СВИЛАЈНЦУ: "ДАЛИ ИЗМЕЂУ ЗВЕЗДА И БАСНИ"


У Галерији Центра за културу у Свилајнцу крајем марта отворена је изложба четрдесетак графика чувеног шпанског свестраног уметника Салвадора Далија. Изложбу је организовао Центар за културу у сарадњи са галеријом Висцонти Фине Арт из Љубљане, радови су из колекције Иве Шкодлар Вујића и Лазара Вујића. Продуцент изложбе је Михајило Несторовић. 

ЦИКЛУС "ЗОДИАК"- САЛВАДОР ДАЛИ

У оквиру изложбе представљене су графике које илуструју басне Жана де Лафонтена, затим графике из циклуса "Зодиак", као и радови из циклуса "Божанствена комедија" и "Библија сакра". А посебну пажњу привлачи и скулптура „Жена жирафа“. 

Поред сваког циклуса графика налази се и штампано објашњење на папиру везано за тај циклус, што публици омогућава да уживају у делима, али и сазнају нешто ново, што можда до сада нису знали о радовима овог уметника. 

Директорка Центра за културу Ивана Нешић истакла је да је ова изложба веома значајна, али је новинарима објаснила и зашто се Дали сматра најинтригантнијим уметником 20. века:
-Дали је током свог живота направио више од 1500 слика, а бавио се дизајном, фотографијом, скулптуром и снимањем филмова. Оставио је траг, не само својом уметношћу, већ и својом контроверзном личношћу. Дали је упијао разноврсне утицаје и радио по узору на класичне уметнике као што су Рафаело, Веласкез, али и по узору на тадашњу авангарду, на Пикаса, италијанске футуристе, рекла је Ивана Нешић.

Она је додала и да је Дали од тада почео да негује своје карактеристичне бркове, по угледу на Веласкеза. Године 1929. како каже, Дали је глумио код свог пријатеља Буњуела у надреалистичком филму „Андалузијски пас“.
-Те године се и службено придружио надреалистичкој школи где кроз савршен натурализам изражава своју параноичну критичну методу. Прву самосталну изложбу имао је у Паризу 1929. године, када и упознаје своју музу и жену свог живота Рускињу Галу, која је била једанаест година старија од њега, испричала је Директорка Центра за културу у Свилајнцу Ивана Нешић. 


Радовима Салвадора Далија годинама је одушевљена и студенткиња мастер студија новинарства Јелена Јоцић која овако сагледава Далијев печат у уметничком времену света: „У свим делима Салвадора Далија уткана је снажна симболика. Уметник размишља о свакодневним темама и суочава се са својим страховима, тако познатим људском бићу, јер када именујемо страх, можемо га и победити. Као први човек који је кроз уметност у пећинама, цртао животиње не би ли стекао власт над њима, прича она.


Захваљујући ангажовању Центра за културу из Свилајнца и ентузијазму људи који раде у тој институцији Свилајнчани, али и многобројна публика из окружења уживали су у делима овог великог, али загонетног уметника. Најављују да ће изложба трајати до 5. априла, па топло препоручују свим љубитељима ликовне уметности да је погледају.


Текст и фото: М.Мирковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра