Пређи на главни садржај

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили.





Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања.
НАША КОМУНА, 1984.

Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар .

НАША КОМУНА,1984.

Реалистични догађај из јаме, описао је лакше повређени Милојко Радисављевић из Стрмостена.
-Таман смо сели нас тројица да ручамо, кад се одједном појавио дим и прашина уз страшну ломњаву. Видео сам како се мом пријатељу који је стајао неколико метара даље, пали коса, а лице постаје црно. Брзо сам преко главе ставио блузу и појурио по помоћ. Ни сам не знам докле сам стигао..., рекао је за "Нашу комуну", 1984. године. 

ВЕСТ О СМРТИ РУДАРА ... Вест је пукла као гром.Прво по нашем малом месту, па онда по целој Југославији.  У јами "Стрмостен" је избио метан. Рањеним и мртвим не зна се број. - То су објавили преко првог дневника.Чула сам разговор мајке и оца. "Само да није радио у тој смени". "Ко то? " "Онај човек што нам је поправљао машину". Знам га. "Не он није ни био у тој смени"- помислила сам.  И пред очи ми искрсну лик његовог малог синчића.На следећем дневнику чули смо имена мртвих. Међу њима није био наш пријатељ...(Марија Момировић, 5/5, 1984. ОШ. Деспотовац)

Лекар медицине рада Александар Дедијер провео је четири часа помажући рударима, те је за новине дао и изјаву.
-Н жалост, за мене у јами није било посла. Сви су мртви и много шта порушено. Практично, нема више шанси да је било ко од рудара ванредне суботње смене -жив



... У Водни је било донесено 33 ковчега прекривених рударском заставом. Био је то стравични призор. Људи, жене  и деца плакали су за својим изгубљеним. Ова трагедија болно је одјекнула код нас и у целој Југославији, 33 ковчега, прекривених рударском заставом  и у сваком једно велико рударско срце које је престало да куца, остаће увек у мислима свих нас (Биљана Антић, 5/4 1984. )

"СТРАШНО ЈЕ ПУКЛО 
ИЗМЕЂУ СТРМОСТЕНА И СЛАДАЈЕ
ЈЕЗИВО ЗАСВИРАШЕ 
РУДАРСКЕ СИРЕНЕ
СВИ ПОЈУРИШЕ ДА СПАСУ 
ШТО СЕ СПАСТИ МОЖЕ
АЛ ЦРНЕ СУ КАО ЦРНИ УГАЉ 
ЊИХОВЕ КОЖЕ
БИЛО ИХ ЈЕ НЕШТО ПРЕКО 40 
ЦЕЛА ЈЕДНА РУДАРСКА СМЕНА
ЗА НЕКОЛИКО ТРЕНА
ОСТА НАМ ТУЖНА УСПОМЕНА
ВЕЧИТА. НЕЗАБОРАВНА.
ПОСЛЕДЊА ПРОЗИВКА
СА БОЛОМ  У СРЦУ И СУЗАМА
ПОРЕД СУ ЛЕЖАЛА ТРИДЕСЕТ ТРИ 
МРТВА РУДАРА
НЕКА ИМ ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА! "

                        (ОДЛОМАК М. МИЛАНОВИЋ, 1984).

                                                          Н.Р./фото: Синдикат Рембас

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

IN MEMORIAM

ПРЕМИНУО НОВИНАР ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ  Новинар, народни посланик и публициста Захарије Трнавчевић преминуо је данас у 90. години живота у Београду, пише Блиц. Захарије Трнавчевић, 1988. Плажане (youtube, tv resava) Захарије Трнавчевић је каријеру започео 1948. у листу "Задруга" , а касније постаје водитељ Дневника на РТС-у. Велики део живота посветио је пољопривредном новинарству и побољшању положаја пољопривредника. Његову каријеру облежила је емисија "Знање, имање", као и пољопривредна емисија "Знање на поклон" коју је водио на Б92 телевизији.  Политичку каријеру започео је у Демократског странци, где остаје све до 2010. године, када постаје члан 2012. листe Преокрет Либерално демократске партије. Председавао је скупштином као најстарији посланик. Године 2014. поново се враћа у Демократску странку.  О свом животу 2014. написао је аутобиографију "Сам о себи и другима". Његов живот обележила је велика трагедија један син ј...

ДАЛИЈЕВЕ ГРАФИКЕ ИЗЛОЖЕНЕ У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У СВИЛАЈНЦУ: "ДАЛИ ИЗМЕЂУ ЗВЕЗДА И БАСНИ"

У Галерији Центра за културу у Свилајнцу крајем марта отворена је изложба четрдесетак графика чувеног шпанског свестраног уметника Салвадора Далија. Изложбу је организовао Центар за културу у сарадњи са галеријом Висцонти Фине Арт из Љубљане, радови су из колекције Иве Шкодлар Вујића и Лазара Вујића. Продуцент изложбе је Михајило Несторовић.  ЦИКЛУС "ЗОДИАК"- САЛВАДОР ДАЛИ У оквиру изложбе представљене су графике које илуструју басне Жана де Лафонтена, затим графике из циклуса "Зодиак", као и радови из циклуса "Божанствена комедија" и "Библија сакра". А посебну пажњу привлачи и скулптура „Жена жирафа“.  Поред сваког циклуса графика налази се и штампано објашњење на папиру везано за тај циклус, што публици омогућава да уживају у делима, али и сазнају нешто ново, што можда до сада нису знали о радовима овог уметника.   Директорка Центра за културу Ивана Нешић истакла је да је ова изложба веома значајна, али је новинарима об...