Пређи на главни садржај

У ОКВИРУ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПОЛА ВЕКА БИБЛИОТЕКЕ "РЕСАВСКА ШКОЛА" У ДЕСПОТОВЦУ- ГОСТ АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА!

Жеља да се писана реч сачува и шири у Горњој Ресави, датира још из средњовековне Србије, из давних времена, када је Деспот Стефан Лазаревић сазидао манастир Манасију и тамо основао центар за поправку и преписивање црквених рукописа, чувену „Ресавску школу“. Касније, жеља за писменошћу постајала је све већа па су се новине и књиге деценију пре оснивања библиотеке, најстарије културне установе на тлу Горње Ресаве, читале у продавници „Деликатес“. Документи такође сведоче и о постојању развијене библиотекачке делатности у околним селима. Званична одлука о оснивању библиотеке донета је 30. марта 1966. године. До 1973. библиотека је била смештена у згради Дома културе, међутим касније се стационира у згради која и данас отворено и несебично подржава и услужује сваког који цени и чува писану реч.

АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА И ДИРЕКТОРКА БИБЛИОТЕКЕ САНЕЛА СИМИЋ

За свој рад, библиотека је за ових пола века добила највиша признања за развијање библиотекачких делатности и ширење културе, као што су Плакета „Милорад Панић Суреп“, 1989, као и Плакету „Деспота Стефана Лазаревића“, највише признање општине Деспотовац. Кроз историју библиотека је мењала називе све до 1992.године када добија садашњи назив „Ресавска школа“.
Све своје јубилеје библиотека је скромно прослављала у кругу љубитеља писане речи. Зато су се како директорка библиотеке Санела Симић каже одлучили да ове године све што библиотека буде организовала буде у оквиру обележавања педесет година постојања.
-Читава 2016. година узима се као година јубилеја и сви програми биће у знаку обележавања јубилеја, укључујући и централну академију средином ове године, каже Санела.
Крајем марта, у свечаној сали библиотеке организована је промоција последњег  романа Александра Гаталице „Соната за лошег човека“. О књизи су говорили аутор Александар Гаталица који се поред писања, бави и превођењем са Старогрчког језика  и музичком критиком, као и књижевни критичар који је већ петнаестак година гост деспотовачке библиотеке Милета Аћимовић Ивков.
 Како сам писац каже двоумио се да ли да након писања романа „Велики рат“ који је у Србији, али и у Европи доживео велики успех, награђен Нин- овом наградом, наградом „Меша Селимовић“, као и наградом Народне библиотеке Србије за најчитанији роман започне писање новог дела. Ипак је преломио копље и решио да пише о нечем савременијем, о периоду деведесетих година у Србији, створивши један лик, господина Петровића који ће сакупити све лоше особине историје и трагати да оправда своје поступке. Ни сам се није надао да ће и тај роман бити веома читан.

-То је човек који се буди у свету данашњем, појављује се на првим странама у тренутку данашњем. Има један врло тежак  и напоран задатак да самоме себи објасни шта је радио последњих двадесет година  и да нађе оправдање за све што је чинио лоше у последњих 20 година. Он то ради са врло великим напором, јер је много тога лошег чинио, каже Гаталица.
Међутим, додаје и да би овај роман у коме је спојио своју љубав писца и музичког критичара, био сатира да није натерао главног јунака господина Петровића да се наивно заљуби.

Гаталица је објаснио и да је теже стварати овакав роман у коме нема процеђених историјских информација, него роман попут „Великог рата“ за чији је период историја одвојила битно од небитног. Многи пореде овај роман и са великим Андррићевим делом „На Дрини Ћуприја“, зато што поседује једну богату галерију ликова која свака говори своју причу и доживљаје ове значајне прекретнице у историји света.
Милета Аћимовић Ивков се својом реторичком и стилском даровитошћу осврнуо на актуелни роман, али је поменуо и друге Гаталичине романа који је сваки на свој начин посебан. Он је истакао и да је начин приказивања стваралаштва једна оригинална слика.
Књижевни критичар и аутор су у веома пријатној атмосфери, одговарали и на многобројна питања знатижељне публике, па можемо рећи и да се развила једна веома занимљива књижевна дискусија. Гаталица је публици открио и да он не воли ленствовање, већ често пише и веома дуго пише. Такође увек има развијену идеју и слику онога о чему ће писати.
Аутор је истакао да је задовољан одржаном промоцијом, као и публиком, а посебно што је за овако важну свечаност у Деспотовцу, те је прочитао и одломак из романа.

Фото: А.Гаталица

НАЗДРАВИО ЈУБИЛЕЈУ!

Након промоције за све госте приређен је и коктел, на тренутак Александар Гаталица подигао је чашу вина и библиотеци честитао овај значајни јубилеј, а затим говорио о важности очувања библиотека и библиотекарства.

Промоцијом су задовољни и организатори, који за госте имају само похвалне речи.
-Веома смо задовољни, промоција је протекла у пријатној атмосфери. Наша очекивања су надмашена. Писац је оставио брилијантан утисак на публику.  Ништа мањи утисак није оставио ни Милета Аћимовић Ивков. Изузетно књижевно вече које ће остати записано у историји ове најстарије културне установе у Горњој Ресави, каже директорка библиотеке Санела Симић.


 Н.Р./ фото: Ј.Поповић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...

ХРОНИКА МАПС-А : ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ МИЛОШЕВИЋЕМ РЕДИТЕЉЕМ ПРЕДСТАВЕ "НЕБЕСКЕ ШАЈКАЧЕ"!

На овогодишњој свечаности у Плажану, награду за најбољу представу  и признање  "Славољуб Вулић" по оцени жирија понело је позориште из Трстеника, за представу "Небеске шајкаче" по тексту Милосава Буце Мирковића, у режији Милоша Милошевића, која је у понедељак 9. маја, на Светски дан борбе против фашизма, отворила манифестацију .  Фото: фацебоок, М.Милошевић Милош је у интервју након представе рекао да је урађена по тексту "Баладе са Зејтилника" његовог пријатеља Милосава Буце Мирковића и на неки начин испуњење аманета. Милосав је петнестак дана пре смрти наредио Милошу да ову књигу објави, али и да уради сценску адаптацију у Трстеничком позоришту. Што је он и учинио. Ова представа се осим жирија допала и публици па су тако глумци враћани како би се рекло на "бис".  Са наградом у руци увек срдачан, писац и редитељ Милош Милошевић пристао је да своје утиске подели са читаоцима "Нове Ресаве". Да ли сте очекивали да ће пре...