Пређи на главни садржај

У ОКВИРУ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПОЛА ВЕКА БИБЛИОТЕКЕ "РЕСАВСКА ШКОЛА" У ДЕСПОТОВЦУ- ГОСТ АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА!

Жеља да се писана реч сачува и шири у Горњој Ресави, датира још из средњовековне Србије, из давних времена, када је Деспот Стефан Лазаревић сазидао манастир Манасију и тамо основао центар за поправку и преписивање црквених рукописа, чувену „Ресавску школу“. Касније, жеља за писменошћу постајала је све већа па су се новине и књиге деценију пре оснивања библиотеке, најстарије културне установе на тлу Горње Ресаве, читале у продавници „Деликатес“. Документи такође сведоче и о постојању развијене библиотекачке делатности у околним селима. Званична одлука о оснивању библиотеке донета је 30. марта 1966. године. До 1973. библиотека је била смештена у згради Дома културе, међутим касније се стационира у згради која и данас отворено и несебично подржава и услужује сваког који цени и чува писану реч.

АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА И ДИРЕКТОРКА БИБЛИОТЕКЕ САНЕЛА СИМИЋ

За свој рад, библиотека је за ових пола века добила највиша признања за развијање библиотекачких делатности и ширење културе, као што су Плакета „Милорад Панић Суреп“, 1989, као и Плакету „Деспота Стефана Лазаревића“, највише признање општине Деспотовац. Кроз историју библиотека је мењала називе све до 1992.године када добија садашњи назив „Ресавска школа“.
Све своје јубилеје библиотека је скромно прослављала у кругу љубитеља писане речи. Зато су се како директорка библиотеке Санела Симић каже одлучили да ове године све што библиотека буде организовала буде у оквиру обележавања педесет година постојања.
-Читава 2016. година узима се као година јубилеја и сви програми биће у знаку обележавања јубилеја, укључујући и централну академију средином ове године, каже Санела.
Крајем марта, у свечаној сали библиотеке организована је промоција последњег  романа Александра Гаталице „Соната за лошег човека“. О књизи су говорили аутор Александар Гаталица који се поред писања, бави и превођењем са Старогрчког језика  и музичком критиком, као и књижевни критичар који је већ петнаестак година гост деспотовачке библиотеке Милета Аћимовић Ивков.
 Како сам писац каже двоумио се да ли да након писања романа „Велики рат“ који је у Србији, али и у Европи доживео велики успех, награђен Нин- овом наградом, наградом „Меша Селимовић“, као и наградом Народне библиотеке Србије за најчитанији роман започне писање новог дела. Ипак је преломио копље и решио да пише о нечем савременијем, о периоду деведесетих година у Србији, створивши један лик, господина Петровића који ће сакупити све лоше особине историје и трагати да оправда своје поступке. Ни сам се није надао да ће и тај роман бити веома читан.

-То је човек који се буди у свету данашњем, појављује се на првим странама у тренутку данашњем. Има један врло тежак  и напоран задатак да самоме себи објасни шта је радио последњих двадесет година  и да нађе оправдање за све што је чинио лоше у последњих 20 година. Он то ради са врло великим напором, јер је много тога лошег чинио, каже Гаталица.
Међутим, додаје и да би овај роман у коме је спојио своју љубав писца и музичког критичара, био сатира да није натерао главног јунака господина Петровића да се наивно заљуби.

Гаталица је објаснио и да је теже стварати овакав роман у коме нема процеђених историјских информација, него роман попут „Великог рата“ за чији је период историја одвојила битно од небитног. Многи пореде овај роман и са великим Андррићевим делом „На Дрини Ћуприја“, зато што поседује једну богату галерију ликова која свака говори своју причу и доживљаје ове значајне прекретнице у историји света.
Милета Аћимовић Ивков се својом реторичком и стилском даровитошћу осврнуо на актуелни роман, али је поменуо и друге Гаталичине романа који је сваки на свој начин посебан. Он је истакао и да је начин приказивања стваралаштва једна оригинална слика.
Књижевни критичар и аутор су у веома пријатној атмосфери, одговарали и на многобројна питања знатижељне публике, па можемо рећи и да се развила једна веома занимљива књижевна дискусија. Гаталица је публици открио и да он не воли ленствовање, већ често пише и веома дуго пише. Такође увек има развијену идеју и слику онога о чему ће писати.
Аутор је истакао да је задовољан одржаном промоцијом, као и публиком, а посебно што је за овако важну свечаност у Деспотовцу, те је прочитао и одломак из романа.

Фото: А.Гаталица

НАЗДРАВИО ЈУБИЛЕЈУ!

Након промоције за све госте приређен је и коктел, на тренутак Александар Гаталица подигао је чашу вина и библиотеци честитао овај значајни јубилеј, а затим говорио о важности очувања библиотека и библиотекарства.

Промоцијом су задовољни и организатори, који за госте имају само похвалне речи.
-Веома смо задовољни, промоција је протекла у пријатној атмосфери. Наша очекивања су надмашена. Писац је оставио брилијантан утисак на публику.  Ништа мањи утисак није оставио ни Милета Аћимовић Ивков. Изузетно књижевно вече које ће остати записано у историји ове најстарије културне установе у Горњој Ресави, каже директорка библиотеке Санела Симић.


 Н.Р./ фото: Ј.Поповић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива