Пређи на главни садржај

У ОКВИРУ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПОЛА ВЕКА БИБЛИОТЕКЕ "РЕСАВСКА ШКОЛА" У ДЕСПОТОВЦУ- ГОСТ АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА!

Жеља да се писана реч сачува и шири у Горњој Ресави, датира још из средњовековне Србије, из давних времена, када је Деспот Стефан Лазаревић сазидао манастир Манасију и тамо основао центар за поправку и преписивање црквених рукописа, чувену „Ресавску школу“. Касније, жеља за писменошћу постајала је све већа па су се новине и књиге деценију пре оснивања библиотеке, најстарије културне установе на тлу Горње Ресаве, читале у продавници „Деликатес“. Документи такође сведоче и о постојању развијене библиотекачке делатности у околним селима. Званична одлука о оснивању библиотеке донета је 30. марта 1966. године. До 1973. библиотека је била смештена у згради Дома културе, међутим касније се стационира у згради која и данас отворено и несебично подржава и услужује сваког који цени и чува писану реч.

АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА И ДИРЕКТОРКА БИБЛИОТЕКЕ САНЕЛА СИМИЋ

За свој рад, библиотека је за ових пола века добила највиша признања за развијање библиотекачких делатности и ширење културе, као што су Плакета „Милорад Панић Суреп“, 1989, као и Плакету „Деспота Стефана Лазаревића“, највише признање општине Деспотовац. Кроз историју библиотека је мењала називе све до 1992.године када добија садашњи назив „Ресавска школа“.
Све своје јубилеје библиотека је скромно прослављала у кругу љубитеља писане речи. Зато су се како директорка библиотеке Санела Симић каже одлучили да ове године све што библиотека буде организовала буде у оквиру обележавања педесет година постојања.
-Читава 2016. година узима се као година јубилеја и сви програми биће у знаку обележавања јубилеја, укључујући и централну академију средином ове године, каже Санела.
Крајем марта, у свечаној сали библиотеке организована је промоција последњег  романа Александра Гаталице „Соната за лошег човека“. О књизи су говорили аутор Александар Гаталица који се поред писања, бави и превођењем са Старогрчког језика  и музичком критиком, као и књижевни критичар који је већ петнаестак година гост деспотовачке библиотеке Милета Аћимовић Ивков.
 Како сам писац каже двоумио се да ли да након писања романа „Велики рат“ који је у Србији, али и у Европи доживео велики успех, награђен Нин- овом наградом, наградом „Меша Селимовић“, као и наградом Народне библиотеке Србије за најчитанији роман започне писање новог дела. Ипак је преломио копље и решио да пише о нечем савременијем, о периоду деведесетих година у Србији, створивши један лик, господина Петровића који ће сакупити све лоше особине историје и трагати да оправда своје поступке. Ни сам се није надао да ће и тај роман бити веома читан.

-То је човек који се буди у свету данашњем, појављује се на првим странама у тренутку данашњем. Има један врло тежак  и напоран задатак да самоме себи објасни шта је радио последњих двадесет година  и да нађе оправдање за све што је чинио лоше у последњих 20 година. Он то ради са врло великим напором, јер је много тога лошег чинио, каже Гаталица.
Међутим, додаје и да би овај роман у коме је спојио своју љубав писца и музичког критичара, био сатира да није натерао главног јунака господина Петровића да се наивно заљуби.

Гаталица је објаснио и да је теже стварати овакав роман у коме нема процеђених историјских информација, него роман попут „Великог рата“ за чији је период историја одвојила битно од небитног. Многи пореде овај роман и са великим Андррићевим делом „На Дрини Ћуприја“, зато што поседује једну богату галерију ликова која свака говори своју причу и доживљаје ове значајне прекретнице у историји света.
Милета Аћимовић Ивков се својом реторичком и стилском даровитошћу осврнуо на актуелни роман, али је поменуо и друге Гаталичине романа који је сваки на свој начин посебан. Он је истакао и да је начин приказивања стваралаштва једна оригинална слика.
Књижевни критичар и аутор су у веома пријатној атмосфери, одговарали и на многобројна питања знатижељне публике, па можемо рећи и да се развила једна веома занимљива књижевна дискусија. Гаталица је публици открио и да он не воли ленствовање, већ често пише и веома дуго пише. Такође увек има развијену идеју и слику онога о чему ће писати.
Аутор је истакао да је задовољан одржаном промоцијом, као и публиком, а посебно што је за овако важну свечаност у Деспотовцу, те је прочитао и одломак из романа.

Фото: А.Гаталица

НАЗДРАВИО ЈУБИЛЕЈУ!

Након промоције за све госте приређен је и коктел, на тренутак Александар Гаталица подигао је чашу вина и библиотеци честитао овај значајни јубилеј, а затим говорио о важности очувања библиотека и библиотекарства.

Промоцијом су задовољни и организатори, који за госте имају само похвалне речи.
-Веома смо задовољни, промоција је протекла у пријатној атмосфери. Наша очекивања су надмашена. Писац је оставио брилијантан утисак на публику.  Ништа мањи утисак није оставио ни Милета Аћимовић Ивков. Изузетно књижевно вече које ће остати записано у историји ове најстарије културне установе у Горњој Ресави, каже директорка библиотеке Санела Симић.


 Н.Р./ фото: Ј.Поповић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...