Жеља да се писана реч сачува и
шири у Горњој Ресави, датира још из средњовековне Србије, из давних времена,
када је Деспот Стефан Лазаревић сазидао манастир Манасију и тамо основао центар
за поправку и преписивање црквених рукописа, чувену „Ресавску школу“. Касније,
жеља за писменошћу постајала је све већа па су се новине и књиге деценију пре
оснивања библиотеке, најстарије културне установе на тлу Горње Ресаве, читале у
продавници „Деликатес“. Документи такође сведоче и о постојању развијене
библиотекачке делатности у околним селима. Званична одлука о оснивању
библиотеке донета је 30. марта 1966. године. До 1973. библиотека је била
смештена у згради Дома културе, међутим касније се стационира у згради која и
данас отворено и несебично подржава и услужује сваког који цени и чува писану
реч.
АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА И ДИРЕКТОРКА БИБЛИОТЕКЕ САНЕЛА СИМИЋ |
За свој рад, библиотека је за ових
пола века добила највиша признања за развијање библиотекачких делатности и
ширење културе, као што су Плакета „Милорад Панић Суреп“, 1989, као и Плакету
„Деспота Стефана Лазаревића“, највише признање општине Деспотовац. Кроз
историју библиотека је мењала називе све до 1992.године када добија садашњи
назив „Ресавска школа“.
Све своје јубилеје библиотека је
скромно прослављала у кругу љубитеља писане речи. Зато су се како директорка
библиотеке Санела Симић каже одлучили да ове године све што библиотека буде
организовала буде у оквиру обележавања педесет година постојања.
-Читава 2016. година узима се као година јубилеја и сви програми биће у знаку обележавања јубилеја, укључујући и централну академију средином ове године, каже Санела.
Крајем марта, у свечаној сали
библиотеке организована је промоција последњег романа Александра Гаталице „Соната за лошег
човека“. О књизи су говорили аутор Александар Гаталица који се поред писања, бави и превођењем са Старогрчког језика и музичком критиком, као и књижевни критичар
који је већ петнаестак година гост деспотовачке библиотеке Милета Аћимовић
Ивков.
Како сам писац каже двоумио се да ли да након
писања романа „Велики рат“ који је у Србији, али и у Европи доживео велики
успех, награђен Нин- овом наградом, наградом „Меша Селимовић“, као и наградом
Народне библиотеке Србије за најчитанији роман започне писање новог дела. Ипак
је преломио копље и решио да пише о нечем савременијем, о периоду деведесетих
година у Србији, створивши један лик, господина Петровића који ће сакупити све
лоше особине историје и трагати да оправда своје поступке. Ни сам се није надао да ће и тај роман бити веома читан.
-То је човек који се буди у свету данашњем, појављује се на првим странама у тренутку данашњем. Има један врло тежак и напоран задатак да самоме себи објасни шта је радио последњих двадесет година и да нађе оправдање за све што је чинио лоше у последњих 20 година. Он то ради са врло великим напором, јер је много тога лошег чинио, каже Гаталица.Међутим, додаје и да би овај роман у коме је спојио своју љубав писца и музичког критичара, био сатира да није натерао главног јунака господина Петровића да се наивно заљуби.
Гаталица је објаснио и да је теже
стварати овакав роман у коме нема процеђених историјских информација, него
роман попут „Великог рата“ за чији је период историја одвојила битно од
небитног. Многи пореде овај роман и са великим Андррићевим делом „На Дрини
Ћуприја“, зато што поседује једну богату галерију ликова која свака говори
своју причу и доживљаје ове значајне прекретнице у историји света.
Милета Аћимовић Ивков се својом
реторичком и стилском даровитошћу осврнуо на актуелни роман, али је поменуо и
друге Гаталичине романа који је сваки на свој начин посебан. Он је истакао и да
је начин приказивања стваралаштва једна оригинална слика.
Књижевни критичар и аутор су у
веома пријатној атмосфери, одговарали и на многобројна питања знатижељне
публике, па можемо рећи и да се развила једна веома занимљива књижевна
дискусија. Гаталица је публици открио и да он не воли ленствовање, већ често
пише и веома дуго пише. Такође увек има развијену идеју и слику онога о чему ће
писати.
Аутор је истакао да је задовољан
одржаном промоцијом, као и публиком, а посебно што је за овако важну свечаност
у Деспотовцу, те је прочитао и одломак из романа.
Фото: А.Гаталица |
НАЗДРАВИО ЈУБИЛЕЈУ!
Након промоције за све госте приређен је и коктел, на тренутак Александар Гаталица подигао је чашу вина и библиотеци честитао овај значајни јубилеј, а затим говорио о важности очувања библиотека и библиотекарства.
Промоцијом су задовољни и
организатори, који за госте имају само похвалне речи.
-Веома смо задовољни, промоција је протекла у пријатној атмосфери. Наша очекивања су надмашена. Писац је оставио брилијантан утисак на публику. Ништа мањи утисак није оставио ни Милета Аћимовић Ивков. Изузетно књижевно вече које ће остати записано у историји ове најстарије културне установе у Горњој Ресави, каже директорка библиотеке Санела Симић.
Н.Р./ фото: Ј.Поповић
Коментари
Постави коментар