Пређи на главни садржај

У ОКВИРУ ОБЕЛЕЖАВАЊА ПОЛА ВЕКА БИБЛИОТЕКЕ "РЕСАВСКА ШКОЛА" У ДЕСПОТОВЦУ- ГОСТ АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА!

Жеља да се писана реч сачува и шири у Горњој Ресави, датира још из средњовековне Србије, из давних времена, када је Деспот Стефан Лазаревић сазидао манастир Манасију и тамо основао центар за поправку и преписивање црквених рукописа, чувену „Ресавску школу“. Касније, жеља за писменошћу постајала је све већа па су се новине и књиге деценију пре оснивања библиотеке, најстарије културне установе на тлу Горње Ресаве, читале у продавници „Деликатес“. Документи такође сведоче и о постојању развијене библиотекачке делатности у околним селима. Званична одлука о оснивању библиотеке донета је 30. марта 1966. године. До 1973. библиотека је била смештена у згради Дома културе, међутим касније се стационира у згради која и данас отворено и несебично подржава и услужује сваког који цени и чува писану реч.

АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА И ДИРЕКТОРКА БИБЛИОТЕКЕ САНЕЛА СИМИЋ

За свој рад, библиотека је за ових пола века добила највиша признања за развијање библиотекачких делатности и ширење културе, као што су Плакета „Милорад Панић Суреп“, 1989, као и Плакету „Деспота Стефана Лазаревића“, највише признање општине Деспотовац. Кроз историју библиотека је мењала називе све до 1992.године када добија садашњи назив „Ресавска школа“.
Све своје јубилеје библиотека је скромно прослављала у кругу љубитеља писане речи. Зато су се како директорка библиотеке Санела Симић каже одлучили да ове године све што библиотека буде организовала буде у оквиру обележавања педесет година постојања.
-Читава 2016. година узима се као година јубилеја и сви програми биће у знаку обележавања јубилеја, укључујући и централну академију средином ове године, каже Санела.
Крајем марта, у свечаној сали библиотеке организована је промоција последњег  романа Александра Гаталице „Соната за лошег човека“. О књизи су говорили аутор Александар Гаталица који се поред писања, бави и превођењем са Старогрчког језика  и музичком критиком, као и књижевни критичар који је већ петнаестак година гост деспотовачке библиотеке Милета Аћимовић Ивков.
 Како сам писац каже двоумио се да ли да након писања романа „Велики рат“ који је у Србији, али и у Европи доживео велики успех, награђен Нин- овом наградом, наградом „Меша Селимовић“, као и наградом Народне библиотеке Србије за најчитанији роман започне писање новог дела. Ипак је преломио копље и решио да пише о нечем савременијем, о периоду деведесетих година у Србији, створивши један лик, господина Петровића који ће сакупити све лоше особине историје и трагати да оправда своје поступке. Ни сам се није надао да ће и тај роман бити веома читан.

-То је човек који се буди у свету данашњем, појављује се на првим странама у тренутку данашњем. Има један врло тежак  и напоран задатак да самоме себи објасни шта је радио последњих двадесет година  и да нађе оправдање за све што је чинио лоше у последњих 20 година. Он то ради са врло великим напором, јер је много тога лошег чинио, каже Гаталица.
Међутим, додаје и да би овај роман у коме је спојио своју љубав писца и музичког критичара, био сатира да није натерао главног јунака господина Петровића да се наивно заљуби.

Гаталица је објаснио и да је теже стварати овакав роман у коме нема процеђених историјских информација, него роман попут „Великог рата“ за чији је период историја одвојила битно од небитног. Многи пореде овај роман и са великим Андррићевим делом „На Дрини Ћуприја“, зато што поседује једну богату галерију ликова која свака говори своју причу и доживљаје ове значајне прекретнице у историји света.
Милета Аћимовић Ивков се својом реторичком и стилском даровитошћу осврнуо на актуелни роман, али је поменуо и друге Гаталичине романа који је сваки на свој начин посебан. Он је истакао и да је начин приказивања стваралаштва једна оригинална слика.
Књижевни критичар и аутор су у веома пријатној атмосфери, одговарали и на многобројна питања знатижељне публике, па можемо рећи и да се развила једна веома занимљива књижевна дискусија. Гаталица је публици открио и да он не воли ленствовање, већ често пише и веома дуго пише. Такође увек има развијену идеју и слику онога о чему ће писати.
Аутор је истакао да је задовољан одржаном промоцијом, као и публиком, а посебно што је за овако важну свечаност у Деспотовцу, те је прочитао и одломак из романа.

Фото: А.Гаталица

НАЗДРАВИО ЈУБИЛЕЈУ!

Након промоције за све госте приређен је и коктел, на тренутак Александар Гаталица подигао је чашу вина и библиотеци честитао овај значајни јубилеј, а затим говорио о важности очувања библиотека и библиотекарства.

Промоцијом су задовољни и организатори, који за госте имају само похвалне речи.
-Веома смо задовољни, промоција је протекла у пријатној атмосфери. Наша очекивања су надмашена. Писац је оставио брилијантан утисак на публику.  Ништа мањи утисак није оставио ни Милета Аћимовић Ивков. Изузетно књижевно вече које ће остати записано у историји ове најстарије културне установе у Горњој Ресави, каже директорка библиотеке Санела Симић.


 Н.Р./ фото: Ј.Поповић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

ДАЛИЈЕВЕ ГРАФИКЕ ИЗЛОЖЕНЕ У ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ У СВИЛАЈНЦУ: "ДАЛИ ИЗМЕЂУ ЗВЕЗДА И БАСНИ"

У Галерији Центра за културу у Свилајнцу крајем марта отворена је изложба четрдесетак графика чувеног шпанског свестраног уметника Салвадора Далија. Изложбу је организовао Центар за културу у сарадњи са галеријом Висцонти Фине Арт из Љубљане, радови су из колекције Иве Шкодлар Вујића и Лазара Вујића. Продуцент изложбе је Михајило Несторовић.  ЦИКЛУС "ЗОДИАК"- САЛВАДОР ДАЛИ У оквиру изложбе представљене су графике које илуструју басне Жана де Лафонтена, затим графике из циклуса "Зодиак", као и радови из циклуса "Божанствена комедија" и "Библија сакра". А посебну пажњу привлачи и скулптура „Жена жирафа“.  Поред сваког циклуса графика налази се и штампано објашњење на папиру везано за тај циклус, што публици омогућава да уживају у делима, али и сазнају нешто ново, што можда до сада нису знали о радовима овог уметника.   Директорка Центра за културу Ивана Нешић истакла је да је ова изложба веома значајна, али је новинарима об...

IN MEMORIAM

ПРЕМИНУО НОВИНАР ЗАХАРИЈЕ ТРНАВЧЕВИЋ  Новинар, народни посланик и публициста Захарије Трнавчевић преминуо је данас у 90. години живота у Београду, пише Блиц. Захарије Трнавчевић, 1988. Плажане (youtube, tv resava) Захарије Трнавчевић је каријеру започео 1948. у листу "Задруга" , а касније постаје водитељ Дневника на РТС-у. Велики део живота посветио је пољопривредном новинарству и побољшању положаја пољопривредника. Његову каријеру облежила је емисија "Знање, имање", као и пољопривредна емисија "Знање на поклон" коју је водио на Б92 телевизији.  Политичку каријеру започео је у Демократског странци, где остаје све до 2010. године, када постаје члан 2012. листe Преокрет Либерално демократске партије. Председавао је скупштином као најстарији посланик. Године 2014. поново се враћа у Демократску странку.  О свом животу 2014. написао је аутобиографију "Сам о себи и другима". Његов живот обележила је велика трагедија један син ј...