Пређи на главни садржај

ФЕНОМЕНАЛАН РОК НАСТУП У СВИЛАЈНЦУ: PORTRON PORTRON LOPEZ + MARCEAU!

У организацији удружења грађана "Рођен Негде Доле", групе Portron Portron Lopez + Marceau из француске престонице, Париза у оквиру своје европске турнеје која је обухватила и државе бивше Југославије, свирали су и у Свилајнцу. Захедно са њима наступили су локални рокери Brainseekers. Ова културна манифестација одиграла се у петак 8. априла у Лоби Бар- у. 


Задатак да ове ноћи загреје свилајначку публику и уједно представи свој соло пројекат, имао је Marceau , први гитариста бенда  Portron Portron Lopez. Сам на барској столици са аутентичном  cigarbox гитаром у крилу заголицао је срца присутних својим Mississippi delta блузом. У стилу великог  Bukka Whitea i Charley Patton-a  на тренутак нас је подсетио на мирис памука, лице креола, крокодиле и лепоту мочваре, чувеног америчког југа са почетка двадесетог века, када је прича о рокенролу почела да пише своју историју. Његов блок од 30 минута присутна публика од шесдесетак људи је испратила овацијама. Одмах за њим на бину је изашао Слава и његов бенд  Brainseekers  у измењеној постави пошто је нови члан бенда постао један од најталентованијих младих музичара које је град Свилајнац до сада имао Џони Рајковић ( ex- Bonesheakers, SV- rockabilly) који овде свира бас гитару. Стандардни са виртуозом на гитари Тибијем и Кокијем који због упада Џонија у бенд са баса прелази на бубњеве, звуче никада боље и увежбаније. Одсвирали су своје најлуђе хитове: "Снешко Белић, Мрзим људе, Сан или Јава, Порнићи и нову песму Бубашваба". Помахнитали Тиби је изводио акробације, пео се на појачало, Слава се рвао са публиком  и свој наступ од 45 минута су на врло забаван начин привели крају.  Хедлајнери ове ноћи су били изванредни Portron Portron Lopez  из Париза, предвођени браћом  Portron на гитарама и њиховим најбољим другом за бубњевима француским баскиљцем  Lopezom.

Њихова фузија психоделичног рока, блуза, афро ритмова и џеза  одушевила је свилајнчане. Наштимовани у стилу легендарног Captain Beefhearta из касније фазе и албума “Trout Mask Replika“ уз пуно импровизација, инструменталистичких деоница и   jam sesion  дужине преко 8 минута. Парижани су доказали да су музичари високе класе. Мењајући гитаре и различите штимове стално у покрету  и игри браћа  Portron  домиирају. У току њиховог наступа на бини им се прикључио Стојко и сви заједно су довели атмосферу до усијања. Свирали су 60 минута и једну обраду ове ноћи  I wanna be your dog  од групе Stooges, коју је отпевао Стојко окренут леђима према публици.  


Важно је напоменути да је концерт медијски испратила локална телевизија "ТВ ЦЕНТАР" која је била и медијски покровитељ,  и да је снимљена репортажа која се врти на програмима ове медијске куће из Свилајнца. Уједно је СО Свилајнац подржао пројекат "Рокенролом до Културе" удружења грађана "Рођен Негде Доле" у периоду новембар/децембар 2015, који је обухватао четири концерта и четири изложбе уметничких фотографија на којима су наступиле музичке групе и уметници из земље и иностранства.



Mihajlo Belolule Marković/ Foto: Dragan Stefanović Stefke


Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра