РЕСАВСКА РЕЧ - ВИШЕ ОД ВЕСТИ

  У порти манастира Манасија у околини Деспотовцу у оквиру програма манифестације 31. Дани српскога духовног преображења представљена је 11 књига завичајног публицисте Стојадина Томића из Деспотовца, капитално дело о манастирима и црквама у Горњој Ресави. Ова књига у издању библитеке “Ресавска школа” и Културно- просветне заједнице Србије на више од 500 страница, подељена у три тематске целине богато илустрована и детаљно опремљена представља мултидисциплинарно истраживање о духовности овог дела Ресаве.   Догађају су поред аутора присуствовали и представници Културно- просветне заједнице Србије, општине Деспотовац, свештена лица, представници културних, образовних и привредних инстутиција, представници књижевног клуба Раковица, дечији песник Мирослав Кокошар и бројни грађани.  Присутне је поздравио и о књизи говорио игуман манастира Манасија Павле који је захвалио свима који су помогли издвање ове књиге, а затим истакао њен значај. “ Књига је веома лепа и сажета и у ...

Фото:Фестивал Лозница, фејсбук Театар "Ресава" из Деспотовца који постоји више од две деценије и без обзира на услове у којима ствара даје одличне резултате, изнедрио је и велики број младих глумаца. Неки од њих наставили су даље и одавно више нису чланови театра из ког су поникли. Један од њих који је остао упркос свему и допринео да театар настави да живи и није одустао, наставио је да заједно са Мирољубом Ивановићем доприноси раду позоришта је Немања Радивојевић. Повод за разговор са њим је посвећеност театру у Ресави, али и награда публике за глумца вечери коју је недавно добио на фестивалу у Лозници, за улогу Виће у представи "Сумљиво лице". Разговор о његовим првим глумачким корацима започели смо симболично, испред Центра за културу.  " Мој отац Горан један је од првих чланова театра "Ресава", па сам тако још као врло мали, дошао у сусрет са "даскама које живот значе"и ето, дан данас значе. Увек сам као клинац замишљао себе ...

Чланови млађег омладинског ансамбла КУД-а "Светозар Марковић" из Медвеђе које ове године обележава пуних 70 година постојања представили су се јутрос у емисији "Жикина шареница", аутора Живорада Николића, која се емитује на телевизији са националном фреквенцијом "Пинк". Медвеђани су емисију отворили изворним Влашким играма, а затворили сплетом Влашких игара .  printscreen, youtube Гостовање у емисији био је повод да се најави обележавање 70 година рада, али и да се представи манифестација "Илиндански сабор" која ће пети пут ове године, 4. августа бити одржана у Медвеђи.  Представница овог ансамбла Александра Стојановић, позвала је све који нису посетили и видели лепоте Ресавског краја, да свој обилазак овог природно и историјски богатог краја започну у Медвеђи на Илинданском сабору.  Ансамбл из Медвеђе за ових седам деценија остварио је велики број наступа и побрао велики број награда и признања. Прошле године добио је и плакету Оп...

Половином 1943. године у листу "КОЛО" објављена је фотографија која приказује како су се на једној Заветини, окупили мештани једног села. Нажалост, које је село у питању, није написано, нити се са фотографије може разазнати. 

Ресавска библиотека у Свилајнцу објавила је, у оквиру своје издавачке делатности, драгоцену монографију аутора проф. др Десанке Стаматовић „Повратак у завичај : Милош Милисављевић (1818-1905)“.  ФОТО: РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА, СВИЛАЈНАЦ Уколико изузмемо њен допринос развоју библиотекарске науке и науке о историји српских библиотека у целини, изложен у монографији Читалишта у Србији у 19. веку, најплоднији радови Десанке Стаматовић (са овом монографијом то је корпус од 5 дела) посвећени су управо завичају, Свилајнцу и Срезу ресавском, што је чини и приказује као једног од најзначајнијих аутора овога краја. Монографију је проф. др Стаматовић посветила академику Мирославу Пантићу, који је љубављу везан за свој родни крај Свилајнац и Ресаву, сам истраживао, али и давао подстицај да се истражује историјска, научна и културна прошлост Ресаве. Аутор је у посвети истакла да је обрађујући грађу и пишући монографију о Милошу Милисављевићу, следила обећање и мисао академика „да прошл...

Недавно је на брду Чегру где се 1809. године догодио бој у коме је страдао ресавски војвода Стеван Синђелић, обележено 207. година од тог догађаја. Венце су положили Државни , Нишки званичници, али и многобројна удружења из Ниша, као и  Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њиховх потомака и поштовалаца Стеван Синђелић из Свилајнца, предвођени како пише "Ресавски поштоноша" најмлађим Синђелићевим потомцима.  ФОТО: ЗОРАН ПЕРИШИЋ, ФАЦЕБООК "Двеста седам година од боја на Чегру обележено je комеморативним окупљањем данас код споменика Стевану Синђелићу у оквиру Спомен-комплекса на Чегру . Венце су положили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, града Ниша и општине Пантелеј, као и представници удружења грађана опредељених за очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба. Организатор државне церемоније је Одбор за неговање традиц...

На часу Земљописа у једној школи 1900. године у плану и програму трећег разреда који је учитељ морао да реализује говорило се на једном часу  о овом великом не само ресавском, већ и српском ратнику који се у боју на Чегру показао као достојан славних предака, када је  1809. пуцао у барутану.  ФОТО: ВИКИПЕДИА Учитељ је ово предавање почео питањима о славним српским војсковођама о којима су учили на претходним часовима, међутим, касније их је и питао шта они то знају о Стевану Синђелићу.   "учитељ: Да ли неко зна по чему је значајно село Војска?   деца: по Стевану Синђелићу" КУЋА У ГРАБОВЦУ/ ВИКИПЕДИА Када је утврдио да деца знају о коме је реч започео је причу. Говорио је да се његов отац звао Радован, а мајка Синђелија. Као дете, служио је код војводе Петра Гложанца. Када су Турци убили Петра, он је подигао све своје пријатеље на Устанак. Помињао је учитељ његове ратничке заслуге на Јасењару, као и ону још значајнију када је потукао...

Ове године се у суботу 21.маја, тринаести пут одржава манифестација "Ноћ музеја". Реч је о манифестацији која је сваке године све посећенија  и све више мањих места се придружује организацији.  Као што организатори кажу ово је манифестација која има за циљ децентрализацију културе, што подразумева да се у току једне ноћи широм Србије могу видети квалитетни културни садржаји. Највише средства добија од спонзора и продатих карата, а најмање од државе.  У Ресавском крају ова манифестација се одржава у Музеју угљарства у Сењском Руднику, као и у Свилајнцу на неколико локацији.  У МУЗЕЈУ УГЉАРСТВА - ИЗЛОЖБА  " СОКОЛСКИ ПОКРЕТ У СЕЊСКОМ РУДНИКУ  ПОЛОВИНОМ ХХ ВЕКА " Посетиоци Музеја угљарства у Сењском Руднику, моћи ће да се од 17 часова, до 1 час иза поноћи упознају са Соколским покретом који је основан 1930. године у Сењском Руднику и који је био покретач много значајних активности које су имале национални одјек, као што је 1950. године оснив...

Листајући по сећањима старих мештана Плажана и околине, као и у књизи Дајане Костић "Обичаји, песме и игре у Горњој Ресави", налазимо занимљиву стару игру која је везана за Беле покладе.  МАРГА - ОБИЧАЈ ИЗ ХОМОЉА - ФОТО: printscreen Многима је познато да на овај дан у Ресави, у влашким деловима народ пали једну ватру на селу да отера зле духове, а у српским неколико ватри на раскрсницама са истим циљем. Иако се у овоме Власи и Срби разликују, једна игра која се некада играла показује како је у Ресави дошло до размене културних вредности између Срба и Влаха. Срби и Власи у Ресави играли друштвену игру  Маргу, Репу или Пујду.  Марга је покладна игра коју играју мушкарци око ватре. Она је забележена у Хомољском крају, међутим, Дајана Костић је записала од мештана како је ова игра играна и у селима Ресаве. То ни мало не чуди јер је у Ресави приметна размена културних добара између Влаха и Срба.  Старији мушкарци се ухвате за тканице у змијоликом...

Сутра су Беле Покладе, увод у Велики Васкршњи пост, као и време одржавања занимљивих сеоских обичаја против злих духова. Као што су паљење Покладне ватре (Марга) или маскирање.  Обичај грађења, маскирања или Покладна свадба биће већ традиционално одржан у селу Медвеђа која се налази на главном путу који води од Свилајнца за Деспотовац.  Овај обичај у Медвеђи пред крај првог миленијума забележила је Дајана Костић истраживач и записивач обичаја и игара у Ресави. Од казивача је записала да се тог дана прави импровизована свадба, а ево како она и изгледа: "У њој су учесници младићи и други мушкарци који се маскирају као: младожења и млада, поп, кум, стари сват, девер и остали сватови. Обављало се и венчање, као право, али под дрветом,  па се после тога организовало свадбено весеље у којем су учествовали сви мештани...." (Костић, Д, 2001, страна 27).   Као некада и данас младе генерације уз подршку старијих успешно чувају овај древни обичај. Можемо рећи...

Осми март се у свету обележава по сећању на глас за равноправност жена који је подигла Клара Цеткин. Међутим, у Србији је кроз историју било веома храбрих жена које су умеле да равноправно са мушкарцима деле ратне подвиге, као и ране. У међуратној историји Ресаве, у селу Балајнцу радила је просветитељка и народни херој Рада Миљковић.  Увек тиха, доследна и прибрана дуго незапажена, али када те човек  једанпут заволи, не заборавља те лако , написала је у Радином дневнику, једна пријатељица.    Рада Миљковић је рођена 1917. године у Белици код Јагодине. Рођена је у сиромашној породици,  па је од малена осетила шта је борба, која ће јој после постати и животна звезда водиља. По завршетку основне школе и Ниже гимназије, Рада уписује Женску педагошку школу у Крагујевцу, дипломира и постаје учитељица. Нешто кратко је радила у Јагодини, али онда је дошла у Ресави, у мало деспотовачко село Балајнац, 1937. Нова страна мог живота. Све непознато, ново. Чи...

Петар II Карађорђевић није дошао одмах на власт након атентата на његовог оца Александра у Марсеју 1934. године. На челу је било намесништво на челу са Павлом Карађорђевићем. Међутим, млади краљ је извршио војни пуч и преузео власт. Након рата Петар је провео много година у изгнанству, а у Србији је укинута монархија. Петар II Карађорђевић/ фото: wikepedia. Краљ Петар је пред Други светски рат 1939. године прошао кроз Деспотовац на путу за Манасију, лист "Време" је забележио тај краљев пут као и слике људи који га одушевљено поздрављају. Људи су му, пише у лист све време клицали док је пролазио. Када је стигао у Манасију поздравио га је игуман манастира Павле Панић.  У Манасији је у манастирској библиотеци краљ разгледао "Четворојеванђеље" које је манастиру поклонила Руска царица Марија Александровна 1857. године, као и Ресавска писма писана руком 1678.  КРАЉ ДРЖАО У СВОЈИМ РУКАМА, 1939. ФОТО: Манасија То је све стало у неколик...

У прошлости прекривеној мистичним велом, много значајних људи се могу пронаћи. Листајући недавно "Календар Краљевине Србије са шематизмом", наишли смо на зачуђујуће име, свештеник Димитрије Леринчанац у Плажанској парохији. Познато је  да село све до пре пет година није имало цркву, па откуд  онда свештеник у селу?   фотографија преузета из књиге Добривоја Јовановића (свештеник са леве стране и седом брадом)               Отворили смо сасвим случајно и "Просветни гласник", а у њему невероватно откриће, пише да је Димитрије Леринчанац постављен за сеоског учитеља у Плажану. На то место у селу Плажану Леринчанац је остао све до 1912. године. Касније су наступили ратови, а од 1920 - 1930. како пише мр Добривоје Јовановић, Леринчанац је почео да ради као учитељ у гимназији у Ћуприји. Министарство просвете је како сазнајемо од Јовановића притискало директора гимназије у Ћуприји да Димитрија Леринчанца замени парохом из Ћуприј...