Пређи на главни садржај

НА ЧЕГРУ ОБЕЛЕЖЕНО 207. ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА: НИШЛИЈЕ НЕГУЈУ СЕЋАЊЕ НА РЕСАВСКОГ ВОЈВОДУ!

Недавно је на брду Чегру где се 1809. године догодио бој у коме је страдао ресавски војвода Стеван Синђелић, обележено 207. година од тог догађаја. Венце су положили Државни , Нишки званичници, али и многобројна удружења из Ниша, као и  Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њиховх потомака и поштовалаца Стеван Синђелић из Свилајнца, предвођени како пише "Ресавски поштоноша" најмлађим Синђелићевим потомцима. 

ФОТО: ЗОРАН ПЕРИШИЋ, ФАЦЕБООК

"Двеста седам година од боја на Чегру обележено je комеморативним окупљањем данас код споменика Стевану Синђелићу у оквиру Спомен-комплекса на Чегру .
Венце су положили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, града Ниша и општине Пантелеј, као и представници удружења грађана опредељених за очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба.
Организатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије", написао је на званичном профилу градоначелник Ниша  др Зоран Перишић.

ФОТО: ЗОРАН ПЕРИШИЋ, ФАЦЕБООК

Мирољуб Спасојевић из Црквенца за портал "Ресавски поштоноша" написао је текст у коме описује обележавање овог значајног догађаја. 

"Са председником друштва Николом Станковићем, у славу и част војводи Синђелићу и Ресавцима који су заједно са њим погинули у шанцу жртвујући своје животе у боју са Турцима одали су пошту. Њихова храброст је ретко забележено дело у историји ратова, а споменик од лобања погинулих Срба је јединствен на кугли земаљској. Препун аутобус чланова из Свилајнца, међу којима су били и потомци војводе из Грабовца, на Чегру је дочекао домаћин комплекса Селомир – Селе Марковић који је пожелео добродошлицу. Члан удружења Душан Обиђановић, спортиста, хуманиста и планинар, по други пут војводи у част ишао је пешице од Грабовца до Чегра. У име Ресаваца предао је домаћину Селету шљивовицу из Подрума Црквенац и портрет Димитрија Катића, председника Народне скупштине Србије 1891–1892. године.
У свечаном делу програма учествовали су заменик министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милан Поповић, делегација Војске Србије, градоначелник Ниша др Зоран Перишић и други. Уметнички програм извели су глумци из Ниша и песници из Србије. Венац у име породице Синђелић из Грабовца положили су потомци, најмлађи Стеван (13) и Душан (22) Синђелић, испред свилајначког удружења Радојка Миленковић из Свилајнца, Мирољуб Спасојевић из Црквенца и барјактар Зоран Трифуновић из Луковице. Представник СО Свилајнац, члан Општинског већа Драган Миљковић, такође је положио венац. Ресавци су и ове године на челу са најстаријим из породице Синђелићем Радетом, уз дужно поштовање и сећање, одали пошту погинулим херојима. Чланови Удружења ратника 1912–1918. из Ниша били су домаћини у заједничком дружењу са Ресавцима", написао је Спасојевић за најстарији Свилајначки лист. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...