Пређи на главни садржај

НА ЧЕГРУ ОБЕЛЕЖЕНО 207. ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА: НИШЛИЈЕ НЕГУЈУ СЕЋАЊЕ НА РЕСАВСКОГ ВОЈВОДУ!

Недавно је на брду Чегру где се 1809. године догодио бој у коме је страдао ресавски војвода Стеван Синђелић, обележено 207. година од тог догађаја. Венце су положили Државни , Нишки званичници, али и многобројна удружења из Ниша, као и  Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њиховх потомака и поштовалаца Стеван Синђелић из Свилајнца, предвођени како пише "Ресавски поштоноша" најмлађим Синђелићевим потомцима. 

ФОТО: ЗОРАН ПЕРИШИЋ, ФАЦЕБООК

"Двеста седам година од боја на Чегру обележено je комеморативним окупљањем данас код споменика Стевану Синђелићу у оквиру Спомен-комплекса на Чегру .
Венце су положили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, града Ниша и општине Пантелеј, као и представници удружења грађана опредељених за очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба.
Организатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије", написао је на званичном профилу градоначелник Ниша  др Зоран Перишић.

ФОТО: ЗОРАН ПЕРИШИЋ, ФАЦЕБООК

Мирољуб Спасојевић из Црквенца за портал "Ресавски поштоноша" написао је текст у коме описује обележавање овог значајног догађаја. 

"Са председником друштва Николом Станковићем, у славу и част војводи Синђелићу и Ресавцима који су заједно са њим погинули у шанцу жртвујући своје животе у боју са Турцима одали су пошту. Њихова храброст је ретко забележено дело у историји ратова, а споменик од лобања погинулих Срба је јединствен на кугли земаљској. Препун аутобус чланова из Свилајнца, међу којима су били и потомци војводе из Грабовца, на Чегру је дочекао домаћин комплекса Селомир – Селе Марковић који је пожелео добродошлицу. Члан удружења Душан Обиђановић, спортиста, хуманиста и планинар, по други пут војводи у част ишао је пешице од Грабовца до Чегра. У име Ресаваца предао је домаћину Селету шљивовицу из Подрума Црквенац и портрет Димитрија Катића, председника Народне скупштине Србије 1891–1892. године.
У свечаном делу програма учествовали су заменик министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Милан Поповић, делегација Војске Србије, градоначелник Ниша др Зоран Перишић и други. Уметнички програм извели су глумци из Ниша и песници из Србије. Венац у име породице Синђелић из Грабовца положили су потомци, најмлађи Стеван (13) и Душан (22) Синђелић, испред свилајначког удружења Радојка Миленковић из Свилајнца, Мирољуб Спасојевић из Црквенца и барјактар Зоран Трифуновић из Луковице. Представник СО Свилајнац, члан Општинског већа Драган Миљковић, такође је положио венац. Ресавци су и ове године на челу са најстаријим из породице Синђелићем Радетом, уз дужно поштовање и сећање, одали пошту погинулим херојима. Чланови Удружења ратника 1912–1918. из Ниша били су домаћини у заједничком дружењу са Ресавцима", написао је Спасојевић за најстарији Свилајначки лист. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...