ИНТЕРВЈУ: МЛАДЕН МИЉКОВИЋ ИЗ СВИЛАЈНЦА- ПРОФЕСИОНАЛНИ ГЛУМАЦ У ГРАДУ НА РЕСАВИ!

"ПОЗОРИШТЕ МОРА ДА ДИШЕ ЈЕДНИМ ПЛУЋИМА И ГЛУМЦИ МОРАЈУ ДА БУДУ ХУМАНИ", КАЖЕ МЛАДЕН МИЉКОВИЋ.

Ресава је кроз историју дала велики број знаменитих и значајних личности, али је на том списку сачињеном од уметника било мало глумаца. Највероватније зато што глума није била сматрана за озбиљну професију, па су тако то били неки "комедијаши", што се посебно мења након Другог светског рата. 

Али оставимо историју по страни, данас у Свилајнцу живи и ради Младен Миљковић, дипломирани глумац који иза себе има велики број представа. Рођен је у Кушиљеву, па је одатле од малена везан за позоришни живот и глуму кренуо након средње школе и на студије глуме. Повод за разговор био је Младенов глумачки живот, али и рад и оснивање Омладинско- аматерског позоришта у Свилајнцу, чији мјузикл "Повратак у Оз" Стефана Лазаревића  због успеха код публике,  затвара 21. "Синђелићеве дане", односно наступа у поподневним часовима, док у вечерњим часовима наступа Горан Султановић. 

Сусрели смо Младена на једној од проба за мјузикл и замолили га да нам каже нешто више о његовој професионалној каријери, раду позоришта и представама. 

Када сте почели да се бавите глумом?

–Љубав према глуми родила се још у вртићу, само што нисам знао шта је то већ сам се забављао. У основној школи био сам део драмске секције, а у средњој постајем и члан драмског студија. Увек сам се дивио глумцима на сцени и на њиховој моћи трансформације. Сећам се да сам као дете кришом правио и облачио костиме и замишљао да сам чаробњак, принц, итд. Од такве љубави према глуми и таквог несташног дечака одлучио сам да упишем Факултет уметности у Приштини са седиштем у Звечану у класи Дејана Цицмиловића.

Међутим, уписати глуму, објашњава Младен, није било лако, веома је био важан контакт са професионалним глумцима. Њему је да спреми пријемни испит помогла глумица Јасминка Хоџић из Ниша. Младен је дипломирао 2013. године у Народном позоришту на малој сцени „Раша Плаовић“ у комаду Николаја Кољаде „Бечка столица“. Иако је завршио факултет остало је много успомена на представе, а нису изостале ни анегдоте.

Која Вам је представа посебно остала у сећању?

-„Сан летње ноћи“ Вилијема Шекспира је наша испитна представа на трећој години у режији професора Дејана Цицмиловића и асистента Немање Савковића. Играо сам Егеја и Вратила. Са њом смо били на „Стеријином позорју“ у Новом Саду, Вишеграду, а на „Урбан фесту“ 2012. године у Нишу освојили смо и награду за најбоље глумачко остварење. Свако је стао иза свог лика у представи, надам се да нисмо разочарали професора. По мени је то једна одлична представа јер нас је повезала и зближила.

Која је  Ваша прва улога пред камерама ? Да ли је то "Преображење"?

„Преображење“ је студентски краткометражни филм Радише Цветковића који говори о урбаној причи, о пару који се среће и губи у лавиринту свог специфичног односа, сатканог од узајамности и отуђености. Леп је осећај када играте са својом колегиницом из класе Наташом Станковић.

У серију „Звездара“ Драгослава Лазића, Младен је ушао као лик симпатичног и духовитог конобара који има неколико комичних ситуација са глумачким великанима Аљошом Вучковићем и Весном Чипчић. 

Како сте задовољни радом на овој серији и Вашом улогом?

-Појављујем се у две епизоде, као занимљиви и духовити конобар Радиша. Нисам имао много времена за припрему. Све се одиграло јако брзо, у минут до дванаест. Научио сам текст и био спреман за снимање. Велика ми је част што сам радио са Драгославом Лазићем, он је диван човек, срдачан господин и велики професионалац, прича Младен о овом искуству.

Добили сте и једну изнанађујућу поруку, да снимите Сиријску рекламу?

-Добио сам позив од агенције да играм главну улогу у сиријској реклами. Прво сам био у шоку, јер нисам ни слутио са чим се сусрећем. Са квалитетном организацијом, продукцијом са стручним људима који су свакодневно у том свету. Задовољан сам јер су су бринули о мени на сваком кораку, затим лепо је када о вама брину шминкери, костимографи, па и сам продуцент и редитељ. На тренутак сам осетио да нисам у нашој земљи већ у једном великом филмском граду, где су са свих страна каблови, камере, ужурбани камермани, усхићени организатори, кажем само на тренутак. Снимали смо на неколико локација у Београду, а главна база је била у Раковици на Каменолому. Поред њихове продукције, морам да истакнем да су и организатори из Србије били веома вредни и предани послу.

Колико наука може бити занимљива деци Младен показује кроз представу Природњачког центра из Свилајнца „Софијина и Максина лабараторија“ Предрага Стојменовића.

Какво је Ваше искуство на том тексту?

– Веома лепо искуство. Представу смо играли на Тргу бајки, који се налазио код УК Вук у Београду, и њу смо играли месец дана од 15. децембра 2015. до 15. јануара 2016. У представи смо приказали живот Софије и Максе. Софија и Макса су двоје тинејџера са различитим интересовањима, али су упркос свим разликама веома добри пријатељи. Софија је дружељубива, разиграна, али јој школа и не иде баш од руке. Ту јој у помоћ прискаче Макса, који је права паметница, али је јако суздржан. Да би помогао другарици, Макса након опширног објашњења, које Софија апсолутно не разуме, долази на идеју да јој проблем и решење приближи кроз занимљив експеримент. Макса иако се прави, није заборавио Софијин рођендан, помаже јој да направи журку за памћење. Заједно са гледаоцима изводе експеримент „Ватрена рука“. Ова луда журка се завршава са пуно шарених балона. Важно је рећи да играм поред сјајне колегинице Саре Рајичић, која је део представе- „Повратак у Оз“. Ова представа има циљ и да промовише и позове децу да дођу у Природњачки центар у Свилајнац, где постоји и забавна играоница. Представа и даље живи и сви заинтересовани је могу погледати.

МЛАДЕН И САРА РАЈИЧИЋ

Младен је 2012. покренуо драмски студио „Маска“ у Кушиљеву, који је иза себе имао велики број веома занимљивих и посећених представа за децу. Међутим, недавно је драмски студио прерастао у омладинско - аматерско позориште "ММаска", а ево и зашто.

– Морам признати да нимало није било лако, још од 2012. године када сам свесно, али и са великим ризиком започео рад са децом, како бих започео да их културолошки едукујем у области позоришта. Касније је све текло како смо замислили, успешне представе, али и хуманитарне акције. Једна од помоћи је и акција за поплављени вртић, где су наша деца играјући представу „Црвенкапа“ прикупила 10.000 динара. Прикупили смо пуно хране и гардеробе. Да отворим позориште натерао ме је и успех драмског студија током 2015. године. Тада смо имали две премијере. Прво смо покушали да представом „Зелена планета“ Леле Стојановић утичемо на свест грађана како да заштите животну средину. И непосредно пре премијере смо очистили Врачарски парк, са волонтерима из Канцеларије за младе. У децембру смо представили „Новогодишњу чаролију“, а уместо новца од карата прикупили смо велики број слаткиша и направили 70 пакетића за угрожену децу наше општине. 

Циљ постојања позоришта и свих наших чланова је да дишемо једним плућима и да будемо хумани. Наше позориште је смештено у Канцеларији за младе у Свилајнцу, али све пројекте припремамо у сређеном Центру за културу, који је препознао и подржао уметност. Захваљујући њима публика има прилике да види веома квалитетне садржаје из области филма, позоришта, музике итд.

У недељу Омладинско - аматерско позориште од 12 часова, изводи представу "Повратка у Оз" која је доживела велики успех, а у једном дану је чак два пута одиграна за госте из Врњачке Бање. 

Како сте задовољни протеклом премијером мјузикла "Повратка у Оз" ?

-Презадовољан сам и по први пут поносан на све. Шта да кажем, публика је рекла своје, уживао сам, поносно поклонио њиховим аплаузима који су трајали дуго. Само могу да им се захвалим на томе. Знам да имамо дивну публику, а њима мој велики поклон што су препознали да желимо, да можемо и да хоћемо да их едукујемо, забавимо и одушевимо. Пола године радим на овом спектаклу, активно два месеца са глумцима, обратили смо пажњу на сваки детаљ почевши од костима, где сам свакодневно био у кројачкој радњи Живанке Митровић и спремили смо 15 костима. Затим две недеље у Волф студију Вука Старинца... итд. Хвала свим драгим људима, спомињем их стално. Морам рећи да сам од отварања позоришта прошао и кроз прелепе, али и ружне ствари. Међутим, без коментарисања и оптерећивања наставио са радом и публици смо пружили ово чудо. Посебно хвала мојим глумцим и Општини Свилајнац што је помогла да пројекат реализујемо. 

Писац и глумац у позоришту Стефан Лазаревић недавно је промовисао своју збирку песама "Из Дубине", један од организатора промоције је и Ваше позориште. Да ли је све протекло онако како сте замислили?

- Наше позориште је по први пут организовало промоцију збирке. Још веће задовољство што је то Стефанова збирка. Збирка младог и талентованог глумца и писца. Желео сам да на нашој сцени  Културног центра у Свилајнцу, уз наше сараднике направимо нешто другачију промоцију.  Стефанове стихове говорили су глумци из нашег позоришта Милан Аћимовић, Раша Цалић, Аница Радовановић, Александар Нешковић, Катарина Крунић, уз звуке гитаре Петра Илића, а кроз програм нас је водила Данијела, а светло и звук Саша Милановић. На моје велико задовољство угостили смо и етно групу "Поклич", а о овој дивној вечери аплаузи говоре више од речи. Ово вече је хумано и заједно смо сакупили 16.000 динара и новац уручили породици Страхиње Лазића. Да живот буде на цени. Хвала добрим људима.

Да ли је тешко водити позориште? Какви су даљи планови?

-Велики је посао водити једно позориште и то је за мене велика одговорност и обавеза. Позоришни рад сам започео  са сеоском децом у оквиру драмског студија "Маска" који је прерастао у Омладинско- аматерско позориште које професионално функционише.  Веома сам поносан да видим када су деца која су као мала играла у Драмском студију "Маска", сада већ одрасли глумци који матурирају.  То ће остати записано у времену. Као што сте вероватно видели у недељу имамо ту част да мјузикл "Повратак у Оз" одиграмо завршног дана, наше манифестације "Синђелићеви дани". Настављамо и  да у Природњачком центру у Свилајнцу изводимо монодраму  „Максина  лабараторија“.  Такође, 8. јуна за наше основце три пута играмо "Повратак у Оз" у Свилајнцу. На тај начин заокружујемо успешну сезону и почињемо припреме за нове представе, а биће и велико изненађење за нашу публику, али нека то за сада остане тајна. 

Захвалили смо се Младену на разговору и пожелили му да и даље квалитетно води позориште, шири позоришну културу и хуманост у Свилајнцу. 

Парафразираћемо речи којима нам се обратио Анатолиј Васиљев на  Светски дан позоришта, да ће позориште остати и да никада неће нестати.

                                     М.Мирковић/фото: приватна архива