Пређи на главни садржај

ПРВО ПЕРО СВИЛАЈНЦА И РЕСАВЕ!

Ресавска библиотека у Свилајнцу објавила је, у оквиру своје издавачке делатности, драгоцену монографију аутора проф. др Десанке Стаматовић „Повратак у завичај : Милош Милисављевић (1818-1905)“. 

ФОТО: РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА, СВИЛАЈНАЦ

Уколико изузмемо њен допринос развоју библиотекарске науке и науке о историји српских библиотека у целини, изложен у монографији Читалишта у Србији у 19. веку, најплоднији радови Десанке Стаматовић (са овом монографијом то је корпус од 5 дела) посвећени су управо завичају, Свилајнцу и Срезу ресавском, што је чини и приказује као једног од најзначајнијих аутора овога краја.
Монографију је проф. др Стаматовић посветила академику Мирославу Пантићу, који је љубављу везан за свој родни крај Свилајнац и Ресаву, сам истраживао, али и давао подстицај да се истражује историјска, научна и културна прошлост Ресаве. Аутор је у посвети истакла да је обрађујући грађу и пишући монографију о Милошу Милисављевићу, следила обећање и мисао академика „да прошлост није мртва, она је жива онолико колико је оживимо и чувамо.“

ФОТО: РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА, СВИЛАЈНАЦ

Милош Милисављевић је први писац из Свилајнца и Ресаве уопште. Био је песник, писац, сакупљач народних песама и умотворина, биограф српских устаника, издавач, уредники власник неколико календара, али и преводилац. Иако самоук, оставио је иза себе значајно дело: педесет библиографских јединица међу којима се истичу збирке сакупљених лирских народних песама из Источне Србије, седам наслова календара објављених између 1861. и 1898. године, биографије српских устаника и чланова владарске куће Обреновића, са подацима значајним за историју Првог српског устанка.У календарима је Милош Милисављевић успео на једном месту да прикаже сву своју свестраност: све издавачке, прикупљачке, ауторске и преводилачке активности.

Читаоци су радо куповали и претплаћивали се на Милисављевићеве књиге. Тиражи књига су и за данашње појмове знатни. Најзначајнија збирка народних песама Милоша Милисављевића Песме народне штампана је 1869. године у тиражу од 2.000 примерака и прва је књига ове врсте у српској књижевности.
Монографија почиње поглављем које носи назив Заборављени писац Милош Милисављевић, затим следе поглавља која описују породицу, порекло и живот самог писца, који је радио као бакалин, продавац чамових дасака, цариник (ђумрукџија), благајник (казначеј) и писар, али је такође извесно да је своје време највише проводио у вишедеценијском писању и записивању народног стваралаштва Источне Србије. Књига у потпуностио светљавања лик и предани рад Милоша Милисављевића, првог издавача и писца изСвилајнца, а обогаћена је систематизованом и допуњеном библиографијом аутора на крају књиге.
Широј јавности књига је представљена на промоцији у Свилајнцу, 24.05.2016.године, а поводом Крсне славе Ресавске библиотеке Светих Ћирила и Методија. О књизи су говориле уредник издања Ружица Сибиновић-Рајковић и др Бранка Драгосавац, као и аутор проф. др Десанке Стаматовић.
Др Бранка Драгосавац је у свом излагању истакла: „Монографија Повратак у завичај о животу и књижевном раду Милоша Милисављевића је печат појединца који својом жилавом борбом покушава и донекле успева у свом науму, да у неписменој Србији 19. века дâ известан допринос и учини помаке у описмењавању појединаца, као и да сачува од заборава све оне јунаке, који су по његовом мишљењу задужили његов завичај и цео српски народ.“

Оливера Мијаиловић,
виши библиотекар у Ресавској библиотеци у Свилајнцу
                                            преузето са портала "Нови пут"

Коментари

Популарни постови са овог блога

ДЕЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА: ИГРАЈУ ФОЛКЛОР, ПРАВЕ ЛИМУНАДУ И ПАЛАЧИНКЕ

 ЧЛАНОВИ КУД-А "РЕСАВА"  ПРИПРЕМАЛИ ЛИМУНАДА И ПАЛАЧИНКЕ НА ТУРНИРУ  Да нису само добри играчи, већ и иницијатори недавно су показали чланови КУД-а "Ресава" из Стењевца. Они су припремали и продавали лимунаду и палачинке на сеоском турниру и тако у буџет свог друштва донирали 40.000 динара. Поред дружења које није изостало неки од њих су научили да чак и испеку палачинке, каже Кристина Стаматовић уметнички руководилац овог ансамбла. 

ФУДБАЛЕРИ "РУДАРА" ИЗ ПЛАЖАНА: НИЖУ УСПЕХЕ И ПРОМОВИШУ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА

На "Станојевом чаиру" и "Живиној ливади" у Плажану фудбал је почео да се игра давно, а тек од 1952. када је фудбалско друштво озваничено именом "Рудар" захваљујући руднику "Морава" који је радио у селу ова игра постаје једна од обавезних споредних ствари у селу. Деценијама су стасавале нове генерације и низали се успеси.  Победнички пехар    Златно индустријско доба је прошло, млади из села све више одлазе, али фудбал и фудбалска утакмица та важна смотра у Плажану и данас остаје празник, када се на фудбалском игралишту скупи и младо и старо да ужива у спектаклу и подржи свој "Рудар".  А како и не би када млади људи ентузијасти углавном из овог села свакодневно истрајавају да клуб опстане, ниже успехе и промовише здраве стилове живота. О ранијим успесима клуба може се све прочитати у књизи Стојадина Томића "Фудбал у Горњој Ресави", а о успеху у претходној сезони и пласману у Поморавско окружну лигу, разговарали смо са једним од

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива