Пређи на главни садржај

ПРВО ПЕРО СВИЛАЈНЦА И РЕСАВЕ!

Ресавска библиотека у Свилајнцу објавила је, у оквиру своје издавачке делатности, драгоцену монографију аутора проф. др Десанке Стаматовић „Повратак у завичај : Милош Милисављевић (1818-1905)“. 

ФОТО: РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА, СВИЛАЈНАЦ

Уколико изузмемо њен допринос развоју библиотекарске науке и науке о историји српских библиотека у целини, изложен у монографији Читалишта у Србији у 19. веку, најплоднији радови Десанке Стаматовић (са овом монографијом то је корпус од 5 дела) посвећени су управо завичају, Свилајнцу и Срезу ресавском, што је чини и приказује као једног од најзначајнијих аутора овога краја.
Монографију је проф. др Стаматовић посветила академику Мирославу Пантићу, који је љубављу везан за свој родни крај Свилајнац и Ресаву, сам истраживао, али и давао подстицај да се истражује историјска, научна и културна прошлост Ресаве. Аутор је у посвети истакла да је обрађујући грађу и пишући монографију о Милошу Милисављевићу, следила обећање и мисао академика „да прошлост није мртва, она је жива онолико колико је оживимо и чувамо.“

ФОТО: РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА, СВИЛАЈНАЦ

Милош Милисављевић је први писац из Свилајнца и Ресаве уопште. Био је песник, писац, сакупљач народних песама и умотворина, биограф српских устаника, издавач, уредники власник неколико календара, али и преводилац. Иако самоук, оставио је иза себе значајно дело: педесет библиографских јединица међу којима се истичу збирке сакупљених лирских народних песама из Источне Србије, седам наслова календара објављених између 1861. и 1898. године, биографије српских устаника и чланова владарске куће Обреновића, са подацима значајним за историју Првог српског устанка.У календарима је Милош Милисављевић успео на једном месту да прикаже сву своју свестраност: све издавачке, прикупљачке, ауторске и преводилачке активности.

Читаоци су радо куповали и претплаћивали се на Милисављевићеве књиге. Тиражи књига су и за данашње појмове знатни. Најзначајнија збирка народних песама Милоша Милисављевића Песме народне штампана је 1869. године у тиражу од 2.000 примерака и прва је књига ове врсте у српској књижевности.
Монографија почиње поглављем које носи назив Заборављени писац Милош Милисављевић, затим следе поглавља која описују породицу, порекло и живот самог писца, који је радио као бакалин, продавац чамових дасака, цариник (ђумрукџија), благајник (казначеј) и писар, али је такође извесно да је своје време највише проводио у вишедеценијском писању и записивању народног стваралаштва Источне Србије. Књига у потпуностио светљавања лик и предани рад Милоша Милисављевића, првог издавача и писца изСвилајнца, а обогаћена је систематизованом и допуњеном библиографијом аутора на крају књиге.
Широј јавности књига је представљена на промоцији у Свилајнцу, 24.05.2016.године, а поводом Крсне славе Ресавске библиотеке Светих Ћирила и Методија. О књизи су говориле уредник издања Ружица Сибиновић-Рајковић и др Бранка Драгосавац, као и аутор проф. др Десанке Стаматовић.
Др Бранка Драгосавац је у свом излагању истакла: „Монографија Повратак у завичај о животу и књижевном раду Милоша Милисављевића је печат појединца који својом жилавом борбом покушава и донекле успева у свом науму, да у неписменој Србији 19. века дâ известан допринос и учини помаке у описмењавању појединаца, као и да сачува од заборава све оне јунаке, који су по његовом мишљењу задужили његов завичај и цео српски народ.“

Оливера Мијаиловић,
виши библиотекар у Ресавској библиотеци у Свилајнцу
                                            преузето са портала "Нови пут"

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...