Пређи на главни садржај

ПРВО ПЕРО СВИЛАЈНЦА И РЕСАВЕ!

Ресавска библиотека у Свилајнцу објавила је, у оквиру своје издавачке делатности, драгоцену монографију аутора проф. др Десанке Стаматовић „Повратак у завичај : Милош Милисављевић (1818-1905)“. 

ФОТО: РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА, СВИЛАЈНАЦ

Уколико изузмемо њен допринос развоју библиотекарске науке и науке о историји српских библиотека у целини, изложен у монографији Читалишта у Србији у 19. веку, најплоднији радови Десанке Стаматовић (са овом монографијом то је корпус од 5 дела) посвећени су управо завичају, Свилајнцу и Срезу ресавском, што је чини и приказује као једног од најзначајнијих аутора овога краја.
Монографију је проф. др Стаматовић посветила академику Мирославу Пантићу, који је љубављу везан за свој родни крај Свилајнац и Ресаву, сам истраживао, али и давао подстицај да се истражује историјска, научна и културна прошлост Ресаве. Аутор је у посвети истакла да је обрађујући грађу и пишући монографију о Милошу Милисављевићу, следила обећање и мисао академика „да прошлост није мртва, она је жива онолико колико је оживимо и чувамо.“

ФОТО: РЕСАВСКА БИБЛИОТЕКА, СВИЛАЈНАЦ

Милош Милисављевић је први писац из Свилајнца и Ресаве уопште. Био је песник, писац, сакупљач народних песама и умотворина, биограф српских устаника, издавач, уредники власник неколико календара, али и преводилац. Иако самоук, оставио је иза себе значајно дело: педесет библиографских јединица међу којима се истичу збирке сакупљених лирских народних песама из Источне Србије, седам наслова календара објављених између 1861. и 1898. године, биографије српских устаника и чланова владарске куће Обреновића, са подацима значајним за историју Првог српског устанка.У календарима је Милош Милисављевић успео на једном месту да прикаже сву своју свестраност: све издавачке, прикупљачке, ауторске и преводилачке активности.

Читаоци су радо куповали и претплаћивали се на Милисављевићеве књиге. Тиражи књига су и за данашње појмове знатни. Најзначајнија збирка народних песама Милоша Милисављевића Песме народне штампана је 1869. године у тиражу од 2.000 примерака и прва је књига ове врсте у српској књижевности.
Монографија почиње поглављем које носи назив Заборављени писац Милош Милисављевић, затим следе поглавља која описују породицу, порекло и живот самог писца, који је радио као бакалин, продавац чамових дасака, цариник (ђумрукџија), благајник (казначеј) и писар, али је такође извесно да је своје време највише проводио у вишедеценијском писању и записивању народног стваралаштва Источне Србије. Књига у потпуностио светљавања лик и предани рад Милоша Милисављевића, првог издавача и писца изСвилајнца, а обогаћена је систематизованом и допуњеном библиографијом аутора на крају књиге.
Широј јавности књига је представљена на промоцији у Свилајнцу, 24.05.2016.године, а поводом Крсне славе Ресавске библиотеке Светих Ћирила и Методија. О књизи су говориле уредник издања Ружица Сибиновић-Рајковић и др Бранка Драгосавац, као и аутор проф. др Десанке Стаматовић.
Др Бранка Драгосавац је у свом излагању истакла: „Монографија Повратак у завичај о животу и књижевном раду Милоша Милисављевића је печат појединца који својом жилавом борбом покушава и донекле успева у свом науму, да у неписменој Србији 19. века дâ известан допринос и учини помаке у описмењавању појединаца, као и да сачува од заборава све оне јунаке, који су по његовом мишљењу задужили његов завичај и цео српски народ.“

Оливера Мијаиловић,
виши библиотекар у Ресавској библиотеци у Свилајнцу
                                            преузето са портала "Нови пут"

Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...