Пређи на главни садржај

У ПЛАЖАНУ ОДРЖАН 7. РЕСАВСКИ САБОР: ПРОГРАМ ОДУШЕВИО ПУБЛИКУ!

У суботу је у Плажану одржан 7. "Ресавски сабор", манифестација која је покренута далеке 2003. године и одржавана  до 2007, а обновљена прошле године. Организатори овогодишње манифестације, били су Месна заједница, КУД "Плажане" и Удружење жена "Стари вез", под покровитељством Центра за културу из Деспотовца. Програм овогодишњег сабора био је богат и занимљив. 


Сабор је почео у јутарњим часовима ликовном колонијом, где су инспирисани Плажаном и природом на платну своју креативност преносили, значајни ресавски сликари, у присуству организатора овог дела програма Мирољуба Ивановића. 


У поподневним часовима у холу Дома културе, отворена је и изложба два сеоска сликара наставника Радосава Стојановића у чију ликовну вештину нико и не сумња и који је упечатљив по љубичастом колориту и мотивима из сеоског живота. 

Као и јединствени пејзажи Данијеле Мирковић Нене.



Након изложбе у дворишту основне школе приређена је и изложба домаћих занатских производа и рукотворина, које је организовало удружење жена "Стари вез". 


Гости су били мајстор заната обраде дрвета Неша Љубисављевић из Златова, Тешица Комненовић, чија је ракија, како многи кажу бренд овог краја, као и Удружење пчелара "Нектар". 

Такође, ту су се нашли и актив жена из Ћуприје, удружења жена из Лапова, Стењевца итд. 


У поподневним часовима пристигли су гости културно - уметничког дела програма. Најпре су у ношњама из свог краја продефиловали Плажаном. 

Програм су отворили чланови црквеног хора Миливско - Плажанске парохије, који је почетком године покренуо свештеник Милош Милојевић. Затим је Исидора Рајић прочитала песму, песникиње Гордане Нешић која је своје генијалне стихове стварала баш у селу Плажану. Њима се придружио и фолклорни ансамбл из Плажана који је извео изворну игру "Влајна" из Горње Ресаве, коју је записала Дајана Костић.  

Водитељ програма била је Сања Јоцић, а сабор је званично кратким говором отворио мештанин Стојан Милосављевић, који је дао велики допринос развоју селу. 

Публика је имала прилике да види игре из Поморавља, и Влаха са Хомоља, које су извели гости из Шуљковца, Стењевца и Сикирице. Програм је обогаћен и гостовањем песникиње из Ћуприје, Добрилке Петровић, која је прочитала песму "Уживање" из књиге "Латице живота". 
КУД "СИКИРИЧКО КОЛО" СИКИРИЦА

КУД "РЕСАВА" СТЕЊЕВАЦ

КУД "ВЛАДИМИР СТАНОЈЕВИЋ" ШУЉКОВАЦ


Марко Мирковић, прочитао је песму Александре Мирковић " О Плажану", а наступила је и дечија женска певачка група ансамбла домаћина која је извела песме: "Славуј пиле не пој рано" и "Пошла Дуња, жито жети". 

Такође су наступили и магистар музичке културе Бојан Аврамовић и његов син Далибор Аврамовић. 

Музички гост вечери био је млади уметник Александар Милорадовић из Миливе. Александар се музиком бави од малена, освајао је и многе награде. Члан је Омладинског оркестра РТС-а и недавно је за ПГП РТС издао музички албум кола, те је публика имала прилике да нека кола и чује на сабору. 


Програм је затворен играма из Војводине, која је постављена далеке 2003. године, а ове године обновљена и враћена на репертоар у аутентичној ношњи коју су о свом трошку сашили родитељи. 

Организациони одбор, је задовољан како је ова већ традиционална манифестација у Плажану реализована, али кажу, да увек може боље. 
Након програма, исплетено је велико коло, а весеље је трајало до касно у ноћ. 

М.Мирковић/фото: Ј.Милосављевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...