Код Срба је прослава Ђурђевдана везана за прослављање крсне славе Светог Георгија, који је живео у време римског императора Диоклецијана. Он је признао своју хришћанску веру и осуђен је на смрт одсецањем главе. Тај дан се по Григоријанском календару празнује 6. маја, док се 16. новембра, прославља Обновљење храма великомученика Георгија у Лидији, у Турској. Георгије је представљен као ратник који копљем убија аждају која представља многобожачке религије. Тог дана домаћини који прослављају овај празник одлазе рано ујутру на литургију, где са свештеником секу колач, а затим се враћају кући, где дочекују госте. Међутим, поред верског значаја Ђурђевдана, у Србији се још увек у неким крајевима овај празник обележава и наслеђеним обредима, јер је то дан буђења пролећа. Обичаји код Срба и Рома Обичај је, у неким крајевима Србије, да се дан пред Ђурђевдан одлази у брдо, где се беру лековите траве - граб, леска и дивљи ђурђевак. Те вечери, као што је у Гроњој Ресави био обичај млад...
"Ресавска реч" је назив за блог који се бави занимљивим и лепим причама из Горње и Доње Ресаве. Све оно што је више од вести, што чини свакодневни живот лепим и обогаћује нашу духовност и што заслужује да остане записано, наћи ће се на овој страници. Од нас не очекујте црну хронику, политику, сервисне и друге опште вести. Код нас ћете пронаћи "више од вести" све оно што на другим локалним порталима није заступљено. Страницу уређује новинар са десетогодишњим искуством у штампи и на порталима.