Пређи на главни садржај

РЕСАВАЦ ПРВИ ИЗДАВАО ЧАСОПИС НА КОСОВУ!

Прошло је више од једног века како је 1876. године у селу Црквенцу код Свилајнца рођен Станојло Димитријевић. Као дете из сиромашне породице Станојло се пробијао кроз живот, у Бобову је завршио основну школу и нижу гимназију, а затим поштарско  - телеграфску школу у Београду. Први посао је добио у Свилајнцу. Овде не говоримо о њему као о неком локалном поштару, већ је он у историји остао упамћен и као издавач првог часописа на Косову и Метохији. Не верујете да је баш Ресавац одиграо овај пионирски подухват, чињенице које следе потпуно ће разуверити вашу сумњу. 
ФОТО: ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ РЕСАВСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, СВИЛАЈНАЦ

Станојло Димитријевић је почео у ПТ станици у Свилајнцу, али је касније мењао радна места од Александровца, Пожаревца, Петровца на Млави, Кладова, Београда и Шапца. Он ће у овом периоду остати упамћен као културни просветитељ, али и песник потписиваће се као Ресавац када буде слао песме у листу "Голуб". Као борац за права и заштиту поштанско - телеграфске струке Станојло ће покретати и новине: "Недељна пошта" (Београд) и "Одисај" , први часопис тог типа у унутрашњости у Свилајнцу 1906 у штампарији чувеног пионира ресавског штампарства Животе Д. Костића. 

ФОТО: ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК

На Косово и Метохију долази у време Балканских ратова и ту остаје до пензије, али и касније. Покреће и први часопис на Косову и Метохији, 1920. године  "Српско Косово"
који се бавио промоцијом књижевности, али и историје, географије и етнологије. Сатисфакција овом листу је што су за њега писали и Јустин Поповић, као и Владика Николај Велимировић. Лист је имао велики тираж, до 10.000 читалаца, међутим само је 1928. године годишњи тираж био 336.000. Према писању "Политикиног забавника" израчунато је да је Станојло као издавач објавио тираж од 2.315.000 примерака књига и часописа. 

kupindo.com

Био је велики патриора и родољуб, Ресаву је чувао у срцу и у псеудониму, а говорио је да се за народ мора писати једноставно. Последњи број листа "Српско Косово" изашао је 1934. и био је посвећен убиству краља Александра Карађорђевића у Марсеју. Станојло је умро у Београду 1945. године. 




Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра