Пређи на главни садржај

РЕСАВАЦ ПРВИ ИЗДАВАО ЧАСОПИС НА КОСОВУ!

Прошло је више од једног века како је 1876. године у селу Црквенцу код Свилајнца рођен Станојло Димитријевић. Као дете из сиромашне породице Станојло се пробијао кроз живот, у Бобову је завршио основну школу и нижу гимназију, а затим поштарско  - телеграфску школу у Београду. Први посао је добио у Свилајнцу. Овде не говоримо о њему као о неком локалном поштару, већ је он у историји остао упамћен и као издавач првог часописа на Косову и Метохији. Не верујете да је баш Ресавац одиграо овај пионирски подухват, чињенице које следе потпуно ће разуверити вашу сумњу. 
ФОТО: ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ РЕСАВСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, СВИЛАЈНАЦ

Станојло Димитријевић је почео у ПТ станици у Свилајнцу, али је касније мењао радна места од Александровца, Пожаревца, Петровца на Млави, Кладова, Београда и Шапца. Он ће у овом периоду остати упамћен као културни просветитељ, али и песник потписиваће се као Ресавац када буде слао песме у листу "Голуб". Као борац за права и заштиту поштанско - телеграфске струке Станојло ће покретати и новине: "Недељна пошта" (Београд) и "Одисај" , први часопис тог типа у унутрашњости у Свилајнцу 1906 у штампарији чувеног пионира ресавског штампарства Животе Д. Костића. 

ФОТО: ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК

На Косово и Метохију долази у време Балканских ратова и ту остаје до пензије, али и касније. Покреће и први часопис на Косову и Метохији, 1920. године  "Српско Косово"
који се бавио промоцијом књижевности, али и историје, географије и етнологије. Сатисфакција овом листу је што су за њега писали и Јустин Поповић, као и Владика Николај Велимировић. Лист је имао велики тираж, до 10.000 читалаца, међутим само је 1928. године годишњи тираж био 336.000. Према писању "Политикиног забавника" израчунато је да је Станојло као издавач објавио тираж од 2.315.000 примерака књига и часописа. 

kupindo.com

Био је велики патриора и родољуб, Ресаву је чувао у срцу и у псеудониму, а говорио је да се за народ мора писати једноставно. Последњи број листа "Српско Косово" изашао је 1934. и био је посвећен убиству краља Александра Карађорђевића у Марсеју. Станојло је умро у Београду 1945. године. 




Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...