Пређи на главни садржај

РЕСАВАЦ ПРВИ ИЗДАВАО ЧАСОПИС НА КОСОВУ!

Прошло је више од једног века како је 1876. године у селу Црквенцу код Свилајнца рођен Станојло Димитријевић. Као дете из сиромашне породице Станојло се пробијао кроз живот, у Бобову је завршио основну школу и нижу гимназију, а затим поштарско  - телеграфску школу у Београду. Први посао је добио у Свилајнцу. Овде не говоримо о њему као о неком локалном поштару, већ је он у историји остао упамћен и као издавач првог часописа на Косову и Метохији. Не верујете да је баш Ресавац одиграо овај пионирски подухват, чињенице које следе потпуно ће разуверити вашу сумњу. 
ФОТО: ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ РЕСАВСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, СВИЛАЈНАЦ

Станојло Димитријевић је почео у ПТ станици у Свилајнцу, али је касније мењао радна места од Александровца, Пожаревца, Петровца на Млави, Кладова, Београда и Шапца. Он ће у овом периоду остати упамћен као културни просветитељ, али и песник потписиваће се као Ресавац када буде слао песме у листу "Голуб". Као борац за права и заштиту поштанско - телеграфске струке Станојло ће покретати и новине: "Недељна пошта" (Београд) и "Одисај" , први часопис тог типа у унутрашњости у Свилајнцу 1906 у штампарији чувеног пионира ресавског штампарства Животе Д. Костића. 

ФОТО: ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК

На Косово и Метохију долази у време Балканских ратова и ту остаје до пензије, али и касније. Покреће и први часопис на Косову и Метохији, 1920. године  "Српско Косово"
који се бавио промоцијом књижевности, али и историје, географије и етнологије. Сатисфакција овом листу је што су за њега писали и Јустин Поповић, као и Владика Николај Велимировић. Лист је имао велики тираж, до 10.000 читалаца, међутим само је 1928. године годишњи тираж био 336.000. Према писању "Политикиног забавника" израчунато је да је Станојло као издавач објавио тираж од 2.315.000 примерака књига и часописа. 

kupindo.com

Био је велики патриора и родољуб, Ресаву је чувао у срцу и у псеудониму, а говорио је да се за народ мора писати једноставно. Последњи број листа "Српско Косово" изашао је 1934. и био је посвећен убиству краља Александра Карађорђевића у Марсеју. Станојло је умро у Београду 1945. године. 




Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...