РЕСАВАЦ ПРВИ ИЗДАВАО ЧАСОПИС НА КОСОВУ!

Прошло је више од једног века како је 1876. године у селу Црквенцу код Свилајнца рођен Станојло Димитријевић. Као дете из сиромашне породице Станојло се пробијао кроз живот, у Бобову је завршио основну школу и нижу гимназију, а затим поштарско  - телеграфску школу у Београду. Први посао је добио у Свилајнцу. Овде не говоримо о њему као о неком локалном поштару, већ је он у историји остао упамћен и као издавач првог часописа на Косову и Метохији. Не верујете да је баш Ресавац одиграо овај пионирски подухват, чињенице које следе потпуно ће разуверити вашу сумњу. 

ФОТО: ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ РЕСАВСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, СВИЛАЈНАЦ

Станојло Димитријевић је почео у ПТ станици у Свилајнцу, али је касније мењао радна места од Александровца, Пожаревца, Петровца на Млави, Кладова, Београда и Шапца. Он ће у овом периоду остати упамћен као културни просветитељ, али и песник потписиваће се као Ресавац када буде слао песме у листу "Голуб". Као борац за права и заштиту поштанско - телеграфске струке Станојло ће покретати и новине: "Недељна пошта" (Београд) и "Одисај" , први часопис тог типа у унутрашњости у Свилајнцу 1906 у штампарији чувеног пионира ресавског штампарства Животе Д. Костића. 

ФОТО: ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК

На Косово и Метохију долази у време Балканских ратова и ту остаје до пензије, али и касније. Покреће и први часопис на Косову и Метохији, 1920. године  "Српско Косово"

који се бавио промоцијом књижевности, али и историје, географије и етнологије. Сатисфакција овом листу је што су за њега писали и Јустин Поповић, као и Владика Николај Велимировић. Лист је имао велики тираж, до 10.000 читалаца, међутим само је 1928. године годишњи тираж био 336.000. Према писању "Политикиног забавника" израчунато је да је Станојло као издавач објавио тираж од 2.315.000 примерака књига и часописа. 

kupindo.com

Био је велики патриора и родољуб, Ресаву је чувао у срцу и у псеудониму, а говорио је да се за народ мора писати једноставно. Последњи број листа "Српско Косово" изашао је 1934. и био је посвећен убиству краља Александра Карађорђевића у Марсеју. Станојло је умро у Београду 1945. године. 

Извор: Политикин забавник