Пређи на главни садржај

КО ЈЕ АУТОР ЧУВЕНОГ ПОП МАРИНКОВОГ КОЛА?

У Ресавском крају у старо време није било игранке, а да се на њој не игра чувено Поп Маринково коло. Приповеда се и да је један свекар како пише Дајана Костић, ослободио своју снају свих кућних обавеза како би научила ово коло играти. Ко је најбоље играо ово коло био је веома цењен. 
Пописала је Дајана и села у којима се најчешће јавља (Поповњак, Језеро, Стрмостен, Пањевац, Плажане) и начине играња овог надасве занимљивог кола.

ОРИГИНАЛ СУКЊА ИЗ ГОРЊЕ РЕСАВЕ (ФОТОГРАФИСАНО У УДРУЖЕЊУ СТАРИ ВЕЗ У ПЛАЖАНУ)

Међутим, трагови о самој историји ове народне игре указују да она није  чисто изворно Ресавска игра, већ да је дошла из околине Бољевца, различитим миграцијама становништва и ту у Ресави се заувек укоренила.
Поп Маринково коло је осмислио и играо чувени свештеник Маринко Ивковић. Он је био борацу Тимочкој буни, а 1883. он је како је Јаша Томић писао због својих политичких уверења и стрељан. Маринко је стрељан, али је коло и песма остала, да се из Бољевца где је и зачета, преноси преко река и планина, до Шумадије и Ресаве. На ове основне кораке додаване су нове варјанте, а на песму  нове речи. 
Тако у Пањевцу ова песма гласи: "Поп Маринко коња јаше, око паса сабљу паше, поп Маринко битку води да свој народ ослободи....."
Данас се прича о овом колу сачувала у етнолошким записима, а песма  и игра у фолклорним ансамблима који се баве очувањем народне баштине. 




Н.Р. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ОТВОРЕН 23. МАПС У ПЛАЖАНУ , ДО 20 МАЈА, СВАКО ВЕЧЕ БЕСПЛАТНЕ ПРЕДСТАВЕ

У Плажану су синоћ уз присуство многобројне позоришне публике, представника општине Деспотовац и Месне заједнице Плажане отворене 23. Мајске аматерске позоришне свечаности или МАПС, на коме ће се у наредних недељу дана надметати шест позоришних представа.  Програм овогодишњих свечаности пригодним речима отворила је испред организатора догађаја, директорка Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски" из Деспотовца, Влатка Миленковић. Она је најпре захвалила представницима локалне самоуправе која несебично подржава  и омогућава трајање овог значајног позоришног фестивала. " Пуне 23. Мајске аматерске позоришне свечаности одолевају свим тешкоћама и материјалним и техничким, а пре свега одолевају у последње време једном новом малограђанском набујалом таласу несрпских сапуница и разним ријалитијима који су геноцид српске културе у сваком погледу. Ако смо успели нашим програмом да вас отргнемо од таквих програма и да вас доведемо у ову салу, а видим да јесмо јер сте ...

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...