Пређи на главни садржај

КО ЈЕ АУТОР ЧУВЕНОГ ПОП МАРИНКОВОГ КОЛА?

У Ресавском крају у старо време није било игранке, а да се на њој не игра чувено Поп Маринково коло. Приповеда се и да је један свекар како пише Дајана Костић, ослободио своју снају свих кућних обавеза како би научила ово коло играти. Ко је најбоље играо ово коло био је веома цењен. 
Пописала је Дајана и села у којима се најчешће јавља (Поповњак, Језеро, Стрмостен, Пањевац, Плажане) и начине играња овог надасве занимљивог кола.

ОРИГИНАЛ СУКЊА ИЗ ГОРЊЕ РЕСАВЕ (ФОТОГРАФИСАНО У УДРУЖЕЊУ СТАРИ ВЕЗ У ПЛАЖАНУ)

Међутим, трагови о самој историји ове народне игре указују да она није  чисто изворно Ресавска игра, већ да је дошла из околине Бољевца, различитим миграцијама становништва и ту у Ресави се заувек укоренила.
Поп Маринково коло је осмислио и играо чувени свештеник Маринко Ивковић. Он је био борацу Тимочкој буни, а 1883. он је како је Јаша Томић писао због својих политичких уверења и стрељан. Маринко је стрељан, али је коло и песма остала, да се из Бољевца где је и зачета, преноси преко река и планина, до Шумадије и Ресаве. На ове основне кораке додаване су нове варјанте, а на песму  нове речи. 
Тако у Пањевцу ова песма гласи: "Поп Маринко коња јаше, око паса сабљу паше, поп Маринко битку води да свој народ ослободи....."
Данас се прича о овом колу сачувала у етнолошким записима, а песма  и игра у фолклорним ансамблима који се баве очувањем народне баштине. 




Н.Р. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра