Пређи на главни садржај

ПРОГРЕС ВАЖНИЈИ ОД СВЕТИЊЕ: ПОТАПА СЕ ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА, ВОДА СТИГЛА ДО ПОРТЕ !

Аутор
На ово неће остати имун ни један верник!

Хоће ли следеће бити Манасија?

Да светиња не сме да стане на пут прогресу у коме Република Србија креће, говоре и поражавајуће слике за све православне вернике из Ваљева. Због пуњења вештачког језера хидросистема "Ровни", пре више година и власти донета је одлука да се овај манастиру отпише, потопи и заборави.



 Монаси и свештеници, па и верни народ се са тим нису сложили, одржавали су оштре протесте у Ваљеву, одржавали службе у манастиру који су како кажу "безбожници" руинирали као у комунистичко доба. 
Међутим, надлежни се као и данас по овом питању не оглашавају, а на сва уста говоре о спашавању светиња на Косову. Манастир Архангела Михаила саградили су још Немањићи и спада у најлепше светиње овог Ваљевског краја, тако да је добила назив Ваљевска Грачаница. 


Колика је жеља монаха, народа и свештенства да спасе овај древни храм, су и милиони потписа које су узалуд прикупили и предали, затим свакодневни апели, једино се кажу уздају у свевишњег, то је једина нада која је преостала.
Службе би се у храму наставиле и данас кажу монаси, али је вода већ стигла до порте. 

 А пошто је време избора зна се и да ће неко за ово морати и да гласовима одговара, јер рушити древну светињу у време када је српски народ притиснут различитим уценама да изгуби и манастире на Косову је велика трагедија. 

ОД СРЕДЕ СВАКОДНЕВНИ ПРОТЕСТИ У БЕОГРАДУ ОД 17 ЧАСОВА


"Нова Ресава" се прдружује апелу да надлежни спасе овај древни храм, са питањем ако ово потопимо, да ли је следећа Манасија? 

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Аутор
Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о
Постави коментар
Прикажи све

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Аутор
Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при
Постави коментар
Прикажи све

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

Аутор
"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра
Постави коментар
Прикажи све