Пређи на главни садржај

ПРОГРЕС ВАЖНИЈИ ОД СВЕТИЊЕ: ПОТАПА СЕ ВАЉЕВСКА ГРАЧАНИЦА, ВОДА СТИГЛА ДО ПОРТЕ !

На ово неће остати имун ни један верник!

Хоће ли следеће бити Манасија?

Да светиња не сме да стане на пут прогресу у коме Република Србија креће, говоре и поражавајуће слике за све православне вернике из Ваљева. Због пуњења вештачког језера хидросистема "Ровни", пре више година и власти донета је одлука да се овај манастиру отпише, потопи и заборави.



 Монаси и свештеници, па и верни народ се са тим нису сложили, одржавали су оштре протесте у Ваљеву, одржавали службе у манастиру који су како кажу "безбожници" руинирали као у комунистичко доба. 
Међутим, надлежни се као и данас по овом питању не оглашавају, а на сва уста говоре о спашавању светиња на Косову. Манастир Архангела Михаила саградили су још Немањићи и спада у најлепше светиње овог Ваљевског краја, тако да је добила назив Ваљевска Грачаница. 


Колика је жеља монаха, народа и свештенства да спасе овај древни храм, су и милиони потписа које су узалуд прикупили и предали, затим свакодневни апели, једино се кажу уздају у свевишњег, то је једина нада која је преостала.
Службе би се у храму наставиле и данас кажу монаси, али је вода већ стигла до порте. 

 А пошто је време избора зна се и да ће неко за ово морати и да гласовима одговара, јер рушити древну светињу у време када је српски народ притиснут различитим уценама да изгуби и манастире на Косову је велика трагедија. 

ОД СРЕДЕ СВАКОДНЕВНИ ПРОТЕСТИ У БЕОГРАДУ ОД 17 ЧАСОВА


"Нова Ресава" се прдружује апелу да надлежни спасе овај древни храм, са питањем ако ово потопимо, да ли је следећа Манасија? 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...