Пређи на главни садржај

ОСНОВАН ОПШТИНСКИ ОДБОР РУСКЕ СТРАНКЕ У ДЕСПОТОВЦУ!

У Деспотовцу је јуче основан општински одбор Руске странке. Руска странка се придружује изборној трци у локалној средини у којој се полако за изборе припремају водећа коалиција СНС и СПС, као и опозициона коалиција ДС и СДС. 


Замолили смо представника Руске странке у Деспотовцу,  да нам исприча одакле идеја да се оснује оваква странка и шта је оно што се доласком руских инвеститора у Горњу Ресаву може променити.

Идеја је настала као потреба да се именом дистанцирамо од свих еуроунијатних и натовских странака и да јасно определимо свој пут ка Руској Федерацији, односно ка Евроазијској унији. Руска Федерација је заинтересована да помогне  локалним самоуправама  које је подржавају, а помоћ ће се огледати у препорукама руским фирмама, било у туризму или привреди, истиче он.

  Додаје  да руски инвеститори хоће да помогну и фабрици Каблова.

Можемо вам рећи да су руски инвеститори заинтересовани и за фабрику Каблова, али притом не траже 10.000 евра по запосленом и не дају никакав проценат никоме. То што не дају никакав проценат је и проблем у локалним срединама у Србији који по дифолту траже нешто за себе, прича он.



На крају истиче да по доласку руских инвеститора знаћемо да ли су успели у својој намери. 

Зато нам је потребна помоћ и идеја како бисмо учествовали  у локалној власти, а по томе да ли ће доћи руски инвеститори биће вам јасно да ли смо у томе успели и да наравно за себе нисмо ништа присвојили. У противном они не би ни дошли, каже он о идејама странке за крај нашег разговора. 

Н.Р. / фото: Руска странка

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра