Пређи на главни садржај

ВЛАСИ И СРБИ У РЕСАВИ НЕКАДА ИГРАЛИ МАРГУ, РЕПУ ИЛИ ПУЈДУ!

Листајући по сећањима старих мештана Плажана и околине, као и у књизи Дајане Костић "Обичаји, песме и игре у Горњој Ресави", налазимо занимљиву стару игру која је везана за Беле покладе. 

МАРГА - ОБИЧАЈ ИЗ ХОМОЉА - ФОТО: printscreen


Многима је познато да на овај дан у Ресави, у влашким деловима народ пали једну ватру на селу да отера зле духове, а у српским неколико ватри на раскрсницама са истим циљем. Иако се у овоме Власи и Срби разликују, једна игра која се некада играла показује како је у Ресави дошло до размене културних вредности између Срба и Влаха. Срби и Власи у Ресави играли друштвену игру  Маргу, Репу или Пујду. 


Марга је покладна игра коју играју мушкарци око ватре. Она је забележена у Хомољском крају, међутим, Дајана Костић је записала од мештана како је ова игра играна и у селима Ресаве. То ни мало не чуди јер је у Ресави приметна размена културних добара између Влаха и Срба. 

Старији мушкарци се ухвате за тканице у змијоликом облику, главни носи штап и његов циљ је да обори последњег у пепео. Ова игра се код Влаха изводи уз музику. Како би лакше стигао до последњег сви у низу својим таласањем помажу првом, а када буде надомак завршног чина да обори последњег, изговара : "Шишмарга, Шишмарга".


Игром случаја недавно смо разговарали са једним старијим мештанином Плажана који нам је говорио о старој игри око ватре "Пујда". Он каже да се раније у селу као код Влаха палила само једна ватра, а данас на свакој раскрсници. Чепркајући по својим сећањима прича како је изгледала игра "Пујда" коју су играли старији мештани мушког пола, а он је био дечак, па је само гледао: 
Повежу се сви тканицама у змијоликом облику. Први носи штап и јури да обори последњег. Када му се примакне да га обори, док се сви таласају виче: "Ради Пујда, ради Пујда", па кад га удари, обори га на под и тако све остале у низу. То је мени деловало као опасна игра, данас је више нико не практикује, али ја сам ето запамтио те детаље. 


Приметићете да је то она иста "Марга" или "Репа" која се исто игра, али само другачије зове. Нажалост, нема писаних података, али се претпоставља да су Власи из Хомоља први играли ову игру, а Ресавци су је видели и усвојили, само јој ето променили назив, а негде чак ни то нису радили.  


Н.Р./фото: printscreen

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра