Пређи на главни садржај

ПОКЛАДНИ МАСКЕНБАЛ У СВИЛАЈНЦУ СВАКЕ ГОДИНЕ СВЕ ПОСЕЋЕНИЈИ: РОЛЕРКОСТЕР - КРЕАТИВНА ИДЕЈА!

Првог дана пролећа у Свилајнцу је одржан Покладни маскенбал који је због ванредне ситуације у Републици Србији прошле недеље одложен. У овогодишњем маскенбалу, учествовали су улични забављачи, омладинска удружења из Свилајнца као и Природњачки центар Србије, а све то је подржала и Општина Свилајнац. 

Фото: ОПШТИНА СВИЛАЈНАЦ 

Окупљање је почело у Парку Европског пријатељства одакле је маскирана поворка кренула ка тргу Стевана Синђелића. На тргу је  уз забаву, смех и звуке бубњара Уметничког друштва бубњара "Удба" упаљна и покладна ватра. Наша новинарска екипа разгледала је занимљиве костиме, сви се на неки начин издвајају и сви су оригинални. 

Омладинско  - аматерско позориште из Свилајнца је такође учествовало у овом догађају. Идеја глумца Младена Миљковића је била да се обуку у костиме из 1930. године како би промовисали нови мјузикл "Повратак у Оз" чија се премијера очекује 12. априла. Део његових глумаца маскирао се у диносаурусе што је дочарало измаштану атмосферу. Неколико пријатеља из Свилајнца решили су да ове године дочарају ролеркостер, који је одушевио присутне. Питали смо их како је трајала припрема костима и шта они мисле о реакцији публике на њихову занимљиву идеју .
РОЛЕРКОСТЕР - ФОТО: НИКОЛА КРУНИЋ

- Припрема костима је трајала мало дуже, а највише времена је однела потрага за неким костимом који овде није виђен. Одлучили смо да то буде ролеркостер. Када смо пронашли то што смо тражили, све је остало било лако. Наравно ништа од овога не бисмо реализовали без Небојше Никодијевића који је нашу идеју спровео у дело и израдио костиме. Након израде костима, остало је само још увежбати кореографију коју ћемо изводити. У почетку смо били мало забринути како ће људи реаговати  и да ли ће уопште схватити наш костим, али чим смо се појавили наишли смо на опште одушевљење публике. Када смо мислили да одушевљење не може бити веће, извели смо нашу кореографију, а публика нас је демантовала. Убрзо су око нас почели да севају блицеви и чули су се повици: "Хајде поново, снимамо" . Драго нам је да смо могли да будемо део овог, великог, да тако кажемо карневала и надамо се да ћемо следеће године остати на висини задатка и осмислити још бољи костим, кажу ови млади и креативни људи. 
У Дино - парку је све трештело од музике и гласова, а како и не би када је осим бесплатног разгледања Природњачког центра Србије, Леонтина са својом екипом Леном Стаменковић, Матејом Вукашиновићем и Игором Лазаревићем извела неколико композиција. Све то је одушевило и костимираног Дина и његову екипу који су уживали уз ове чаробне дечије звуке. 
ЛЕОНТИНА - ФОТО: М. МИЉКОВИЋ

На крају сумирају се утисци, деле фотографије, сви обећавају још квалитетнију забаву наредне године. Овај мали карневал коначно постаје део културног садржаја Свилајнчана. 

Н.Р./фото: Општина Свилајнац, Н.Крунић, М.Миљковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра