Данас се навршава 17 година од како су пале прве бомбе НАТО авијације на Социјалистичку Републику Југославију. Бомбардовање је трајало 78 дана, а страдало је више од 2000 цивила.
Ова агресија - ратно стање оставило је дубоке и стресне последице многим генерацијама, па и мојој 1991. Било је то идилично вече у мојој породици ништа није указивало да ће се за само неколико минута цео Запад сручити непријатељским бомбама на нашу домовину. Оно што је могло да укаже да се рат спрема јесу само трагови од млазних авиона на небу изнад нашег села, због чега су стари људи често одмахњивали главом како нам се не пише добро. Ми млади нисмо веровали. Дакле, те вечери гледали смо тада популарну сапуницу "Есмералду" и кад је Хосе Армандо пао са коња, нестала је струја и чуле су се сирене. Родитељи су се погледали и схватили о чему се ради, ми млади нисмо могли ни да замислимо шта ће тих 78 дана задесити нашу земљу. Одмах смо спаковали ствари са спрата и преселили се у доњи део куће. Никога нисмо виђали, школа у почетку није радила, били смо други разред. Иако живимо у крају близу и данас значајног војног полигона "Пасуљанске ливаде" нисмо били бомбардовани. Међутим, најјаче осветљење и потреси иза брда били су када је бомбардована Ћуприја, сећам се да је мој отац рекао: "Бомбардују Ћупрују". У то време тачне вести о бомбардовању имала је Крушевачка и Јагодинска телевизија. Занимљиви су били и повремени спотови против НАТО узурпатора који су урадили глумци Индексовог позоришта користећи ликове цртаних филмова. Пред сам крај рата, школа је почела да како тако функционише, у почетку су приређиване представе на отвореном, а касније смо се вратили и у клупе. Нисам тада много мислио о последицама рата, међутим данас сам захвалан Богу што су сви у мом селу и околини преживели, преживео сам и ја, али многи моји вршњаци из других градова нису били те среће. Нека им Бог подари рајско насеље, слава свима! Хришћански је опростити, али ове злочине никада не треба заборавити.
М. Мирковић/фото: "Нови пут"
Коментари
Постави коментар