Пређи на главни садржај

У СТРМОСТЕНУ: ФОЛКЛОРЦИ ИГРАЛИ "СРЦЕМ ЗА ЈУЦУ"!

У недељу истог дана када је у Параћини одржан семинар фолклора у Стрмостену код Деспотовца у вечерњим часовима одржан је хуманитарни концерт, где су продајом улазница прикупљали  новац за лечење мештанке и чланице КУД-а "Бељаница" из Стрмостена, Јуце. 



Пре тога хуманитарни концерт одржан је и у селу Поточцу код Параћина где је такође прикупљена одређена свота новца. Већина играча на концерту били су чланови фолклора који су похађали семинар, што је како организатори кажу за сваку похвалу.



Срцем за Јуцу играли су играчи из ансамбала из Стрмостена, Сладаје, Стењевца, као и ансамбли из Параћина ("Боки 4 јули", као  и села Трешњевица и Буљане).  На репертоару нашле су се песме као и игре из Србије, посебно је било занимљиво гледати најмлађе - лептириће како од старијих играча упијају лекцију хуманости. 


Организатори су задовољни одржаним концертом, али кажу да ту није крај акцијама "Срцем за Јуцу".

- Вече је било прелепо, како и наступи ансамбала. Морам да напоменем да смо у Параћину такође урадили акцију подржи Јуцу где смо прикупили одређена средства и предали Јуцином оцу. Такође и ансамбл из Поточца је предао новац од продатих карата са њиховог последњег концерта. Сасвим сам задовољан, ово није крај настављамо даље акцију "Срцем за Јуцу", где ћу лично ја и мој КУД "Боки 4 јули" организовати концерт, а сва средства ће ићи за Јуцу, каже Браниша Милојковић, један од организатора ове хумане акције. 




Да фолклор није само такмичење ко је бољи, а ко лошији, показује слика разигране деце, али и ветерана, који сложно заиграју увек, па и онда када треба некоме помоћи. 


Н.Р./фото: Ј.Димитријевић



Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра