Пређи на главни садржај

ПРИРОДЊАЧКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ У СВИЛАЈНЦУ ОТВОРИО ПРВИ ФЕСТИВАЛ НАУКЕ "ПРОТОН"!

У Природњачком центру Србије у Свилајнцу данас је уз присуство представника локалне самоуправе, гостију, ђака и професора из Свилајнца и окружења, отворен први фестивал науке "Протон". 


На почетку програма пригодним говором обратио се председник општине Свилајнац Предраг Милановић:
Свилајнац је показао да има капацитет да прави прворазредне научне догађаје, што није баш честа ситуација са мањим општинама. Изузетно сам поносан, јер су ово резултати нашег вишегодишњег  рада и труда. Велика је ствар окупити овако велике и значајне научне институције наше земље на једном месту, а уједно овај фестивал потврђује и основну функцију и циљ Природњачког центра, а то је промовисање научних садржаја, приближавање различитих области широј публици. Мислим да је "Протон" то доказао, рекао је Милановић који је знатижељно погледао сва чуда науке који су изнели учесници. 
Учешће на првом фестивалу науке, узеле су веома значајне и релевантне институције Републике Србије, које својим областима стручног рада показују неке од најзначајнијих и најзанимљивијих достигнућа  науке. 



МУП Србије и ПУ Јагодина, одсек за криминалистичке и противдивизионе  технике приказују јавности тајне форезничког увиђаја. 
Гимназија "Светозар Марковић" из Ниша, открива важност и суштину биљака.
Да је и древна прошлост веома блиска показују учесници са Филозофског факултета из Београда: Клуба студената археологије који показују једно археолошко налазиште и многе артефакте. 
За љубитеље моторних возила, ту је и "Друмска стрела" студената Машинског факултета -  прва формула направљена у Србији. Излажу и Национална возачка академија, али и САТ media group. 

У свет тераријума својим експонатима уводе нас студенти Природно математичког факултета у Крагујевцу. 
Ни домаћини, успешни ученици основних и средњих школа општине Свилајнац се нису обрукали. У оквиру програма "Expert Teen", изводе експерименте из хемије и физике. 

Колико је овај догађај не само занимљив, већ и значајан  објаснила је  директорка Природњачког центра Србије  и организатор фестивала Ирена Дубравац. Она је рекла које су то сталне поставке у центру, али и колика је цена карте. 
- Цена карте за фестивал науке је 300 динара, а уз ту улазницу можете обићи и сталне изложбе Природњачког центра - Геолошко времеплов, Свет минерала и стена, Свет диносауриса, упознати животиње и свет наше земље, видети српске метеорите, поставку палеонтологија и уживати у нашем забавном парку на отвореном са 20 врста диносауруса у живом облику, истакла је она.

Уколико нисте данас, фестивал науке можете посетити и сутра 5.03. од 10 - 18 часова. А Природњачки центар можете посетити и другим данима и уз повољне цене карте уживати у чарима и тајнама природе наше древне планете Земље.  
 



Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра