Пређи на главни садржај

КЊИЖЕВНИ КЛУБ "ТРАЧАК" ИЗ СВИЛАЈНЦА : СРЕДА, ПРАЗНИК ЕНТУЗИЈАСТА ОД ПЕРА!

Свилајнац је још као главни културни и административни центар Ресаве, па и касније био изворшите  са ког су потекли многи признати књижевници и песници. Данас, много година касније, та традиција се наставља, наиме у Свилајнцу постоји Књижевни клуб "Трачак" који окупља креативне људе од пера. Недавно смо разговарали са заступницом ове књижевне дружине Драганом Вучковић и замолили је да нам каже нешто више о настанку, значају и активностима овог клуба. 



Од када постоји Ваш Књижевни клуб?


Књижевни клуб „Трачак“ из Свилајнца је званично регистрован од септембра 2015. године. Међутим, зачетак целе приче лежи у радионици креативног писања Биљане Миловановић – Живак, коју је Ресавска библиотека организовала за младе и не тако младе Свилајнчане још 2007. Оформљена је дружина писаца која је наставила окупљање, дружење и стварање. Дружина се, упркос повременим паузама у раду, из године у годину увећавала и подмлађивала. Од фебруара 2014 чланови клуба се поново редовно окупљају и активно стварају, тако да је било логично да наш рад најзад „озваничимо“ прошле године.

Одакле идеја да покренете овакву организацију?

 Полазна тачка за покретање овог књижевног клуба је свакако ентузијазам људи који су се окупили са жељом да пишу и афирмишу се као ствараоци, а пре свега да пруже подршку младима из своје заједнице и укључе их у активно стваралаштво и учешће у активностима Удружења. Ову идеју је било могуће покренути захваљујући великој подршци Ресавске библиотеке из Свилајнца, где се састајемо, као и Центра за културу, у чијем простору организујемо књижевна окупљања. Важно је напоменути да су се од самог почетка сви чланови усагласили око заједничких циљева, а то су промовисање културе, предочавање алтернативног модела понашања младима, помоћ при објављивању радова, повезивање са сродним удружењима, институцијама и појединцима, као и културно-уметнички и друштвени развој заједнице. На крају крајева, све нас у „Трачку“ повезује љубав према писаној речи, а сваки наш сусрет је испуњен позитивном енергијом, опушта нас, испуњава, и зато се свака среда (наш дан за сусрете) чека са нестрпљењем.





 Шта су досадашње активности клуба?

Досад смо се публици представили на традиционалним књижевним вечерима „Јунско вече 2009“ и „Јунско вече 2015“, а ову годину смо започели организовањем „Мартовског сусрета људи од пера“. То је уједно и наше прво заједничко вече са књижевним клубовима из других градова где смо ми били домаћини. Као гости смо се до сад представили публици у Великој Плани. Поред  организовања књижевних вечери, чланови су врло активни у погледу слања радова на конкурсе и објављивани су у многим зборницима песама и прозних радова, а такође смо и добитници већег броја награда и похвала за допринос књижевном стваралаштву.Као свакодневну активност бих издвојила нашу радионицу креативног писања, где разрађујемо различите књижевне форме, почев од основних корака грађења приче па све до књижевне критике. 




Како је протекло недавно одржано књижевно вече?


Књижевно вече „Мартовски сусрет људи од пера“ је за нас, као млади клуб, једно ново и прелепо искуство. Гости вечери су били Књижевни клуб ЦЗНТК „Абрашевић“ из Крагујевца, Књижевни клуб „21“ из Смедеревске Паланке и писци из Велике Плане. Према утисцима гостију и публике, ово вече је било врло успешно. Свако од учесника се представио са по неколико својих дела, прозних или поетских. Будући да су се учесници смењивали више пута, паузе су биле испуњене музиком гитара наших свилајначких уметника, Николе Кецмана и Горана Рајковића. Након званичног дела програма, наставили смо дружење на коктел-партију уз разговор, упознавање и размењивање утисака са гостима.



Колико чланова броји Ваша организација?

 Наш „Трачак“ за сад броји двадесет чланова, с тим што је све више младих који нам се придружују и то нас посебно радује. Поред тога што се окупљамо у Ресавској библиотеци, један огранак Клуба ради у Пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика „Свилајнац“, а други почиње са радом у Средњој школи „Свилајнац“, где у оквиру секција професори и професорке који су активни чланови „Трачка“ раде са ученицима по већ објашњеном моделу креативне радионице. За сад има десетак заинтересованих ученика који долазе на секције и активно учествују у писању.

Шта планирате даље?

 Неки од планова за наредни период су организовање традиционалне „Јунске вечери 2016“, затим књижевне вечери за ученике који стварају на школским секцијама, помоћ члановима који већ имају припремљене песме да објаве своје прве збирке, као и наставак сарадње са књижевним клубовима из других градова. Намера нам је да се кроз овакав вид појављивања што више представимо другима, да покажемо младима да вреди улагати у стваралаштво и, на послетку, да се иза сваког „трачка“ који „сија“ у нама може појавити „сунце креативности“.


ФАНЗИН ВЛАДАН ЈОВАНОВИЋА  КОЈИМ ПРЕДСТАВЉАЈУ РАДОВЕ ПЕСНИКА 


Захвалили смо се Драгани на овом отвореном и занимљивом разговору. Важно је испољити љубав према писаној речи и придружити се оваквим Удружењима без превеликог страха. За то нам може послужити парафраза Александра Островског коју је дао професор и писац Миомир Петровић: "Квалитетно уметничко дело има хиљаду и једну ману, лоше само једну; то што је лоше", казао је он. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра