ЛОМНИЧКА БАРА ПРЕ ТРИ ГОДИНЕ ПРЕСУШИЛА, ОСТАЛА СЕЋАЊА !

У селу Ломница близу Деспотовца некада оаза мира и спас од летњих жега - Ломничка бара, данас је постала сува закоровљена увала. Да није сећања и сведочења људи који су се овде одмарали, дружили и ловили рибу, тешко би неко могао разазнати да је ово место некада било пуно воде. Мештани кажу да је бара пресушила пре две, три године и да се није поново повратила. Наша новинарска екипа посетила је данас ово место, а стање које је затекла описала је једном речју - језиво.

ЛОМНИЧКА БАРА, 2016. ГОДИНЕ

Некада уређена бара пуна воде и богата рибом, данас је само сува, закоровљена увала. Кафана, брвнара која се налазила у близини воде која је некада врвела од људи, данас је само руинирана дрвена грађа.

Тераса са које се протезао диван поглед преко целе водене површине данас је небезбедна. Мештани су били јако тужни због овог догађаја, коме је допринела глобална промена климе. Овде су се некада окупљали људи из Ресаве, али и шире. За прославу првог маја, ово место би било право купалиште. У то време направљене су и дрвене клупе за седење, како би се гости осећали што удобније.

ЛОМНИЧКА БАРА, 2009. ГОДИНЕ

Клима се из године у годину све више мења, ко зна можда је ово само проба. Можда ово мало купалиште поново проради, ако не за нас, онда за неке будуће нараштаје.

текст и фото: А. Мирковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна". Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

Прикажи све

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

Прикажи све

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра

Прикажи све

РЕСАВСКА РЕЧ - ВИШЕ ОД ВЕСТИ

Претражи овај блог