Код Срба је прослава Ђурђевдана везана за прослављање крсне славе Светог Георгија, који је живео у време римског императора Диоклецијана. Он је признао своју хришћанску веру и осуђен је на смрт одсецањем главе. Тај дан се по Григоријанском календару празнује 6. маја, док се 16. новембра, прославља Обновљење храма великомученика Георгија у Лидији, у Турској. Георгије је представљен као ратник који копљем убија аждају која представља многобожачке религије. Тог дана домаћини који прослављају овај празник одлазе рано ујутру на литургију, где са свештеником секу колач, а затим се враћају кући, где дочекују госте. Међутим, поред верског значаја Ђурђевдана, у Србији се још увек у неким крајевима овај празник обележава и наслеђеним обредима, јер је то дан буђења пролећа.
Обичаји код Срба и Рома
Обичај је, у неким крајевима Србије, да се дан пред Ђурђевдан одлази у брдо, где се беру лековите траве - граб, леска и дивљи ђурђевак. Те вечери, као што је у Гроњој Ресави био обичај млади момци би касно ноћу одлазили да скину капију девојци која им се допада и сакривали је од домаћина, тако да би ујутру домаћин тражио капију. Неретко ју је могао наћи и на врху дрвета или у бунару.
Ујутру на Ђурђевдан жене су одлазиле на реку и од сакупљеног цвећа плеле венце, које су качиле на капију и у кући. Данас је то индивидуални обред који свака обавља код куће. Овај обичај је везан и за уранак, многи који не славе крсну славу организују излет у природи. Најчешће се жртвује јагње. Девојке и момци се прскају водом. Све се завршава игром и песмом. Ипак, нису Срби једини који су сачували обичаје везане за овај празник. Роми прослављају „Едерлези”.Све почиње весело, украшавањем капија, жртвовањем јагњета, а завршава песмом и игром, у њиховом препознатљивом стилу.
Коментари
Постави коментар