Пређи на главни садржај

ПРЕД ПОЧЕТАК МАПС-А У ПЛАЖАНУ: ТЕАТАР "РЕСАВА" ИЗВЕО ПРЕДСТАВУ "ЉУБИНКО И ДЕСАНКА"

Као увертиру за 23. Мајске аматерске позоришне свечаности (МАПС) која се одржава у Плажану у организацији Центра за културу "Свети Стефан, деспот Српски" из Деспотовца и подршку општине, на сцени у Плажану публика је имала прилике да погледа комедију апсурда "Љубинко и Десанка" по тексту Александра Поповића  у режији Милана Вељковића. Премијера је изведена месец дана раније у основној школи "Деспот Стеван Високи" у Деспотовцу. Идеја за рад на овој представи потекла је од редитеља.
ФОТО:ИВАН РАДОШЕВИЋ

"Док сам се бавио глумом и студирао на факултету радио сам Ацу Поповића и веома ми се допао тај његов театар апсурда или комедија забуне, где сваки од ликова има по неки проблем који покушава да реши и на крају нико не успева да реши свој проблем. Сама представа није редитељског карактера, већ глумачког, редитељ стоји као неко ко показује смернице, на глумцима је све. Срећа је да сам ја по вокацији глумац, тако да смо заједно прошли кроз ликове, кроз односе. У почетку ни њима није био баш најаснији театар апсурда, али се након пријемијера и после овог извођења примећује велики напредак у разумевању.", објашњава редитељ Милан Вељковић један од разлога за настанак ове представе. 

Додаје и да је идеја била и да млади глумци добију простор да буду носиоци представе, јер у сваком каснијем пројекту који буду радили имаће веће и искуство и самопоуздање.
"Они су у театар дошли са огромним предзнањем о позоришту, јер су били у нижим секцијама и радили су са чика Мирољубом, са одличним предзнањем о представама и о тексту који су спремили пре него што смо почели да радимо и јако су вредни. Све што се договоримо данас за следећу пробу све буде одрађено, тако да смо успели што се тиче тог глумачког дела да постигнемо баш доста по мом мишљењу", прича редитељ о успешној сарадњи са младим глумцима. 
фото: Иван Радошевић

Младу поставу у представи чине Димитрије Жарковић и Лана Стојадиновић, а поред њих су ту и Немања Радивојевић и Славко Љубисављевић. 

"Веома је лепо и пријатно, публика је била дивна, ми смо се потрудили колико је то било и нашој моћи вечерас и ето, уживали смо. Текст је био тежак, јер је реч о Аци Поповићу који је написао фарсу, апсурд, која нема логичан ток мисли, који на неки начин представља и наше друштво које понекад уме да буде несхватљиво, иако је било тешко успели смо да кроз неколико проба савладамо све". каже Лана Стојадиновић, која у представи тумачи лик Десанке и додаје да позориште воли јер је чини јако срећном.
Занимљиво је што је редитељ и сам потврдио да је текст представе задржан као код Поповића, а да су промењене треш песме које се могу наћи код Аце Поповића, али у овој представи коришћене су популарне турбо - фолк и друге треш песме, са циљем да се представа приближи публици. 
Прича о љубавном троуглу, на клупи у парку, провинцијалаца, малих људи и њиховим проблемима, не би била тако дочарана да није било сценографије Влатке Миленковића, мајстора светла Александра Ивановића и тон мајстора Ђорђа Вулића. 
Громогласни аплауз публике у Плажану на крају представе доказ је да театар "Ресава" из Деспотовца, на репертоару има представу која ће пунити сале, где год буду наступали.


Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра