ЧЕТИРИ НАГРАДЕ ПРЕДСТАВИ "БАЈКА О ПЕТРОНИЈУ" ТЕАТРА РЕСАВА НА ПРВОМ "МОРАВСКОМ ЦВЕТИЋУ"

Чланови дечије сцене театра "Ресава" из Деспотовца наступили су са представом "Бајка о Петронију" по тексту, Тоде Николетића, у режији Мирољуба Ивановића на првом Међународном фестивалу дечијег драмског стваралаштва "Моравски цветић" у Трстенику.

ФОТО:МОРАВСКИ ЦВЕТИЋ

Са фестивала Деспотовчани су се вратили са четири награде у различитим категоријама.

Дечији жири након играња представе наградио је Марка Башановића за улогу Петка Сретка, наградом глумац вечери. Завршног дана фестивала театар "Ресава" добио је награду за најбољу сценографију коју је урадила Влатка Миленковић.

У образложењу награде жири истиче да је простор јасно подељен на свет неба и свет земље, "клупица на средини просценијума и могућност коју цео простор пружа развоју мизансцена уз усклађеност са решењем костима и светла чине ово маштовито сценографско решење целовитим и функционалним", а додају и да су ведре боје примерене причи. Уручена је и награда за оригиналне сонгове које је урадио Вук Старинац, као и за пресс наступ на фестивалу.

Жири је радио у саставу редитељка и професорка Бранислава Стефановић, Зорица Крунић глумица и драмски писац Милан Воркапић.

Ова награда је сатисфакција за рад дечије сцене театра "Ресава", али и како кажу подстрек да се настави рад са талентованом децом.

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна". Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

Прикажи све

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

Прикажи све

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра

Прикажи све

РЕСАВСКА РЕЧ - ВИШЕ ОД ВЕСТИ

Претражи овај блог