Пређи на главни садржај

ЗАШТО СУ СЕ МНОГИ ОДЛУЧИЛИ ДА ПРАЗНИК ПРОВЕДУ У МИЛИВСКОЈ КЛИСУРИ?

Писали смо о томе како је све више туриста из свих крајева Србије у Ресави. Међутим, оно што је занимљиво  да један део Ресаваца проводи празник негде даље од Ресаве, обилазећи неге друге дестинације као што су Сребрно језеро, Бусурско, Голубачка или Смедеревска тврђава. Неколицина одмара уз водопад или Ресаву, а једна од  дестинација коју Ресавци посећују била је и Миливска клисура, у којој место за одмор нису нашли само мештани Миливе, већ и околине. 

Излетиште Миливска клисура налази се иза села Милива и од Деспотовца је удаљено свега пет километара. Овде се налази извор реке Миливе која извире испод стене и протиче кроз клисуру, иде кроз село и улива се у Ресаву. Оно што прво туристи примете из далека, а о чему је Туристичко- спортска организација повела рачуна јесте уређеност овог простора, са клупицама и неколико мостова преко реке.

Оно што је посебно занимљиво је и пећина која је проходна десетак метара, што може да заинтересује истраживачки дух и чини боравак угоднијим. У овој клисури изграђена је и црква посвећена Огњеној Марији, на темељима цркве, која је према археолошким ископавањима била манастир који је Деспот Стефан Лазаревић посветио својој сестри Милеви.
Да не буде да је све само празна прича, посетили смо ово место и разговарали са онима који скоро сваки празник рада проводе у овом месту.

"Провод је био одличан када си у добром друштву и друштву најљубазнијих тренутних комшија, онда провод не може да буде лош. За Миливску клисуру смо се одлучили најпре јер је близу, није било много гужве и што је пријатно и удобно место" , каже посетилац Миливске клисуре, Јелена Лукић Стојановић.

Са њом се слаже још један посетилац, којој се ово место веома допада, јер је ближе него Бељаница: "Изненадила сам се како је тамо било мирно и пријатно. Мислим да ћемо и следеће године тамо", каже Сања Радосављевић.

ФОТО:С.РАДОСАВЉЕВИЋ, Л.МАЛЕНОВИЋ, Ј.ЛУКИЋ





Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра