Пређи на главни садржај

АКТЕРИ "ИСТОЧНОГ АНЂЕЛА" ПОНОСНИ ШТО СУ ИГРАЛИ НА МАПС-У, ПОХВАЛЕ ЗА САВРШЕНУ ПУБЛИКУ И ОРГАНИЗАЦИЈУ

Завесе на 23. МАПС у Плажану спустило је Београдско позориште, са представом по тексту Љиљане Лашић, у којој поред ње глуме и бард српског театра Љиљана Стјепановић и Стеван Пиале. Поред организације глумце је посебно одушевило трајање МАПС-а и однегована позоришна публика која се ретко где среће. 

ФОТО: УСТАНОВА КУЛТУРЕ, ФЕЈСБУК

"Поносна сам на српску публику и да једно мање место у Србији, овакву публику која има једну традицију која зна да реагује више него позоришно, дакле реаговали су чак и на местима где нигде ни по већим градовима публика није реаговала, чак ни у Београду нису. Будите задовољни и поносни, као што смо и ми вечерас и честитам вам на успешно одржаном фестивалу. Желим вам да фестивал траје још једно 200.000 година", каже глумица Љиљана Стјепановић.
Представа "Источни анђео" говори о ретроспективи српске историје кроз позоришно дело, трагикомичних људских судбина, где је проклетство које прати ликове остати у Србији, али је њима то судбина од које тешко могу побећи
.
"Прво мени је веома драго да сам играла пред оваквом публиком која је завршена, ја то говорим и као писац овог текста и као глумац. Овог пута сам више пратила публику као глумац, једна ишколована публика, разумела је све  и када смо говорили о Шекспиру и када смо говорили о кнезу Михајлу, или када смо на пример говорили о народној поезији, што ми је веома драго. Нисам очекивала да у овако малим срединама буде толико интелекта, зато и јесам презадовољна", каже глумица Љиљана Лашић, коју  српска публика памти по серији "Позориште у кући", где је одиграла улогу Тине кућне помоћнице. 
Похвалама МАПС-у придружио се и млади глумац Стеван Пиале, који је играо у серији "Шешир професора Косте Вујића" и серији "Село гори, а баба се чешља". Имао је и довољно стрпљења чак и да потписује аутограме, деци која су се посебно интересовала да погледају ову позоришну представу и фотографишу се са глумцима. 
"Предивни утисци. Имали смо добрих публика, али ово вечерас је стварно  нешто посебно. Баш је дивно било играти овде" каже он.

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра