Пређи на главни садржај

ПЛАЖАНЕ И МЕДВЕЂА НА ДЕЧИЈОЈ СМОТРИ ФОЛКЛОРА У РЕКОВЦУ

Аутор
На 19. Смотри народног стваралаштва деце Шумадије и Поморавља у Рековцу, општину Деспотовац успешно су представили фолклорни ансамбли из Плажана и Медвеђе, на смотри је учествовало 11 ансамбала, у две категорије, од 1-4 и од 5-8. 

Фолклорни ансамбли су се за наступ припремали у Основној школи "Светозар Марковић" у Рековцу, а након припреме, одржан је и дефиле свих учесника до Дома културе, где је одржано фолклорно надметање. Чланови КУД-а "Плажане" из Плажана,  представили су се изворним играма из Шумадије и Поморавља, које је припремио Саша Николић.
ФОТО:МИЛАН.Р.ЈОВАНОВИЋ

Oмладински ансамбл из КУД-а "Светозар Марковић" из Медвеђе извео изворне игре из Горње Ресаве, којим се већ седам деценија колико траје представља на разноразним фолклорним смотрама и како кажу представљају понос њиховог села у аутентичној ношњи, са примерцима старим више од века. Жири у саставу Катарина Аврамов и Богданка Ђурић из Савеза аматера Србије, позитивно су оценили програм који су извели ансамбли из  општине Деспотовац, а резултати која два ансамбла ће учествовати на републичкој смотри у Краљеву, биће познати за десетак дана. У Ревијалном делу наступили су "Дукати" и "Свилен конац" из Крагујевца, као и ансамбл "Бранислав Нушић" из Брзана.
ФОТО:МИЛАН.Р.ЈОВАНОВИЋ
Каква је била атмосфера на манифестацији, шта су казали учесници, шта организатори, можете сазнати у аудио запису који следи. ЕКСКЛУЗИВНО, са представницом Савеза аматера Србије, Богданком Ђурић, разговарали смо о значају оваквих фестивала и народној изворној традицији!


Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Аутор
Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о
Постави коментар
Прикажи све

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Аутор
Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при
Постави коментар
Прикажи све

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

Аутор
"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра
Постави коментар
Прикажи све