Пређи на главни садржај

У ПОПОВЊАКУ ПРОСЛАВЉЕНА СЕОСКА СЛАВА УЗ ХАРМОНИКАШЕ И ГУЛАШЕ

Трећег дана великог православног празника Света Тројица, у Поповњаку је прослављена сеоска слава уз треће надметање у кувању гулаша и друго такмичење младих хармоникаша. Победу на такмичењу у хармоници однео је Михајло Милорадовић из Поповњака, а најбољи гулаш скувала је Ловачка секција овог села.

Друго и треће место у кувању гулаша припало је екипи "Група Миле Рајић" и "ДОО Ђула" и Ловачка секција Језеро. Поред такмичења  у кувању гулаша и надметању хармоникаша, у селу се обављају и литије, као и Света Литургија која је одржана у сеоској цркви, која ће на основу одобреног пројекта на конкурсу општине Деспотовац за цркве и верске заједнице, добити више од 100.000 динара, за изградњу куполе и звоника. 

Трећу организовану манифестацију пратио је велики број мештана овог села, а Месна заједница Поповњак уз подршку општине Деспотовац потрудила се да на догађају гостима ништа не недостаје. 
"Такмичарки су задовољни, а и ми као организатори, без обзира што увек може боље. Захвалио бих се директорки Туристичко-спортске организације Ани Богдановић и директорки Центра за културу Влатки Миленковић и директору РМУ "Рембас" Зорану Аксентијевићу на изузетно доброј сарадњи, као и свима који су на било који начин помогли нашу организацију", каже председник савета МЗ Поповњак, Бобан Станковић. 

Без обзира што из техничких разлога нису наступила Културно- уметничка друштва, ова гулшијада и такмичење хармоникаша, јасан је показатељ да овај догађај у Поповњаку прети да у годинама које долазе пређе границе сеоске прославе и постане још масовнији догађај.

ФОТО:МЗ ПОПОВЊАК


Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра