Пређи на главни садржај

ОВАЦИЈЕ ЗА "ЖЕНСКЕ РАЗГОВОРЕ" ИЗ ТРСТЕНИКА

Последње такмичарске вечери 23. МАПС-а у Плажану изведена је позоришна представа "Женски разговори", позоришта из Трстеника, по тексту Душка Радовића у режији Бранкица Стефановић. Током представе игру на сцени пратили су невероватне реакције публике, смех, аплаузи, а на крају чуле су се и овације. 

Глумци Трстеничког позоришта нису први пут у Плажану, наступали су давно са представом "Сабирни центар", али и 2016. када су за представу "Небеске шајкаче" освојили награду жирија која носи име оснивача фестивала "Славољуба Вулића". 
"Публика је била фантастична, благо вама за овакву публику ", каже глумац  овог позоришта Душан Јовић и додаје да му је веома драго што учествује на МАПС-у, као и да је сарадња позоришта из Трстеника са театром "Ресава" на високом нивоу.
Иако су улоге захтевне, а текст од њих захтева дубину и синхронизованост, ансамбл је веома уигран, разлог за то су и осам година извођења ове представе, али и пријатељство и љубав између глумаца. 
"Кад одемо на неки фестивал, нама кажу ви играте једном душом на сцени. Заиста, а ми ћемо рећи да ми јесмо једна душа. Ја глумим 18 година, а имам 60, не кријем. Сви ме питају с обзиром на килажу, пошто нисам сујетна како то могу, али верујте носе ме они", каже глумица Зорица Крунић.
"То је просто једна велика породица, ми смо сви велики другари. Наша редитељка Бранкица Стефановић је само нас вешто распоредила и уткала нам, мало жеснких и мало мушких разговора у ову  предивну причу", додаје Душан.
Осим највећих награда које су играјући ову представу добили на бројним фестивалима аматерског позоришног стваралаштва, сатисфакција њиховој уиграности и редитељској вештини, редитељке која се на вешт начин служећи се свим елементима постмодерног театра поиграла и створила ново читање Радовићевог дела, је и громогласни аплауз праћен овацијама којим је публика 23. МАПС-а наградила последњу такмичарску представу на фестивалу.

Вечерас од 20 часова у Дому културе у Плажану додела награда и поклон представа "Источни анђео" признатих српских глумица Љиљане Лашић и Љиљане Стјепановић. Овогодишњи фестивал сваке вечери пратило је близу 200 љубитеља позоришта, што је јасан доказ да позориште заузима важно место у животу Ресаваца. 




Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра