Пређи на главни садржај

ВОДВИЉ ЋУПРИЧАНА НАСМЕЈАО ПУБЛИКУ, ОЧЕКУЈУ ПОЗИТИВНЕ ОЦЕНЕ

Манифестацију 23. МАПС, позоришни фестивал у Плажану синоћ су отворили чланови позоришта "Моравиште" из Ћуприје. Пред публиком овог фестивала појавили су се са водвиљом "Мала српска комедија" по тексту Дејана Алексића у режији Владимира Милојевића, а судећи по аплаузу, публици се представа допала. Занимљиво је да женски део екипе први пут игра у представи. 

Како каже Јелена Милетић која у представи тумачу лик прве жене,  ово им је прво извођење након премијере која је одиграна у Ћуприји. 
"Енергија је била фантастична. С обзиром да је ово било наше прво искуство, остали смо без даха", каже Наташа Терзић која у представи тумачи лик друге жене.
"Тематика коју смо играли није страна ни овде, ни у свету и верујем да има доста оних који су се пронашли у представи током нашег играња", додаје Зорица Танасковић, комшиница у представи. 

"Аца је кривац за налажење текста. Господин Алексић је то доста добро урадио, ми смо текст урадили тако да не буде доста љубавних јада, а и да не буде превише политике, онако по мери", каже Владан Цветковић који је математичар по струци, али је у позоришту више од 30 година. 

Моравиште учествује трећи пут на МАПС-у, кажу да се радо одазову кад добију позив, тако су 2014. године представом "Ђавоља посла" освојили награду публике, а препрошле године учествовали су са представом "Љубавно писмо", чија је глумица награђена наградом за епизодну улогу.
Како кажу радоваће их било какава награда и на овогодишњем фестивалу, али и да су врло срећни што су отворили овај позоришни фестивал. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра