Пређи на главни садржај

МЛАДИ ГЛУМЦИ ОДУШЕВИЛИ ПУБЛИКУ У ДЕСПОТОВЦУ

На репертоару Театра "Ресава" Центра за културу "Свети Стефан, деспот српски", од недавно се нашла и позоришна представа "Љубинко и Десанка" по тексту Александра Поповића у режији Милана Вељковића. Премијера овог комада који говори о љубавном троуглу између једне девојке и два младића, односно људима са маргине градског живота и њиховим односима, одржана је на сцени хола Основне школе "Деспот Стефан Високи" у Деспотовцу. Ова представа заинтресовала је многобројне љубитеље позориште, који су похвалили подмладак овог театра који постоји више од две деценије. 

"Представу смо припремали три месеца, морам да истакнем да смо имали велику подршку од Мирољуба Ивановића. Ово дело изнели су млади глумци овог театра који су се не аматерски већ веома професионално односили и према припреми, али и током премијере", казао је у интервју за ТВ Ресаву редитељ Милан Вељковић, коме је ово пета представа коју режира у овом театру.
Додаје да се театар "Ресава" труди да сваке године пред публику изађе са једном до две нове представе, као и да су услови у којима раде скромни, али да је ентузијазам глумаца и театра неописив. 
Глумац Немања Радивојевић који у представи тумачи лик Августа, задовољан је одржаном премијером:
"Ретко када сам био овако срећан. Похвалио бих публику која је осетила причу и уживала у нашој енергији, која је пренела једну необичну причу, другачију", написао је након премијере на свом фејсбук профилу.
Улоге у представи су тумачили Димитрије Жарковић (Љубинко), Лана Стојадиновић (Десанка), Немања Радивојевић (Август), Славко Љубисављевић (Шпијалтер). Мајстор светла је Александар Иванови, док се за тон побринуо Ђорђе Вулић. Суфлер је Александар Ковачић, док је сценографију урадила Влатка Миленковић. 
Ово ново, Вељковићево читање Поповићеве комедије, надају се наставиће да живи и да се изводи на наступима у Ресави и широм Србије. 

ФОТО: ДЕЈАН ЈЕВРЕМОВИЋ -СУЗИ

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра