Пређи на главни садржај

РЕСАВСКА ПЕЋИНА ПРОСЛАВИЛА 46. РОЂЕНДАН, БЕСПЛАТНЕ ПОСЕТЕ ЗА ДЕСПОТОВЧАНЕ И АВАНТУРА ПАРК

Руководство ЈП "Ресавска пећина" у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије, Клубом активних уживалаца природе "Ресавица" и ОШ "Вук Караџић" из Ресавице, занимљивим програмским активностима обележило је 46. година од отварања пећине за посетиоце и уједно Дан планете Земље.

Програм је започео низом едукативно показних радионица, које су најбољим ђацима из Ресавице узраста од 5-8 разреда одржали стручњаци из Завода за заштиту природе Србије. Прво су се упознали са биљкама пролећницама ресавског краја о којима им је говорила Драгана Недељковић, док је њен колега Братислав Грубач говорио о птицама са ИБА подручја у нашем крају. Ученици су могли да путем стручне опреме, коју су предавачи понели са собом да на опште одушевљење посматрају птице у окружењу. Касније је кренуо обилазак пећине са водичима, а у једној од дворана Драган Нешић одржао им је предавање на тему "Спелологија и спелеолошки објекти Ресаве".Као што бива на сваком рођендану и на овом су се гости сладили рођенданском тортом. Полазници радионица су се из баште угоститељског објекта спустили до Авантура парка, како кажу у овом предузећу омиљене дечије атракције. Деца су могла да захваљујући инструктору Авантура парка испробају спелеолошку опрему о којој су слушали на предавању.

У време обележавања 46. година од отварања пећине, овај Ресавски драгуљ, посетило је преко 1000 посетилаца, док су Деспотовчани након показивања личне карте могли бесплатно да уђу у Ресавску пећину. Зато је више од 100 мештана Деспотовца дошло да ужива и са поносом посматра украсе у пећини, која је међу најпосећенијима у Србији. 


Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра