Пређи на главни садржај

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН БИБЛИОТЕКЕ "РЕСАВСКА ШКОЛА"

ПРЕДСТАВЉЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА И РОМАН ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ
Последњег дана марта једна од најстаријих културних установа у Деспотовцу, библиотека "Ресавска школа" обележила је свој дан. Током вечери представљена је Српска књижевна задруга и роман "Преживети до сутра" Гроздане Олујић уз присуство многобројне публике и гостију. 


О Српској књижевној задрузи која је представљена током свечаности, њеној историји, славним данима  у друштву са Змајем, Андрићем , Селимовићем  и Бећковићем, до савременика који се својим делима уписују у књижевну историју Србије говорио је уредник Драган Лакићевић. Вече је настављено представљањем прошлогодишње књиге године, романа Гроздане Олујић "Преживети до сутра". Ово дело о коме је надахнуто говорила професор др Зорана Опачић која је написала предговор, говори о Другом светском рату, али из угла малог човека у Војвођанској равници кроз чије ликове се говори о разору човека и друштва у том периоду.
Током вечери осврнула се и на стварање романа који је писан у периоду од 1959-1962. али је у фијоци чекао своје време, будући да се у њему слика света посебно југословенског дела у Другом светском рату приказује без идеолошких обележја. Роман описује живот дечака Саше у Каранову који у време рата има само 7 година,  али се његово детињство ту завршава.

Након квалитетне и занимљиве књижевне вечери представници библиотеке "Ресавска школа" изразили су захвалност свима који су увеличали обележавање дана ове установе. 
Захваљујемо се нашим гостима који су увеличали наш празник, свим суграђанима који су издвојили време за дружење са књигом и посебно прф. др Александру Лешићу, сину Гроздане Олујић, професору Медицинског факултета у Београду, који нам је учинио част својим присуством као и колегама из библиотекама у Неготину, Рековцу и Лапову  чије нам је присуство било драгоцено.

ФОТО:БИБЛИОТЕКА РЕСАВСКА ШКОЛА


Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра