Пређи на главни садржај

УЧЕНИЦИ ИЗ ВИШЕ КРАЈЕВА СРБИЈЕ НА РЕКРЕАТИВНОЈ НАСТАВИ У РЕСАВИ

ПРВО СВРАЋАЈУ У ДИНО ПАРК, ПА ПУТ НАСТАВЉАЈУ КА ГОРЊОЈ РЕСАВИ
Са пролећним временом у Ресавски крај, почео је да долази све већи број екскурзија, али и ученика многих школа из Србије у оквиру рекреативне наставе.

Сви који се искључе са аутопута и стигну у Свилајнац, престоницу Доње Ресаве, обавезно сврате у Природњачки центар Србије, где у пријатном амбијенту и уз љубазне водиче разгледају занимљиве изложбе и уживају у шетњи кроз Дино парк, упознајући се са карактеристикама рептила из прошлости. Када заврше разгледање научно - забавне установе која је за кратко време постала бренд Србије, продуже даље у Горњу Ресаву, место богато природним и културним лепотама. Стижу у хотел "Ресава" који се налази на обали истоимене реке и ту започиње реализација њихове унапред осмишљене и пажљиво испланиране рекреативне наставе.
ОБИЛАЗАК ДЕСПОТОВЦА: Током рекреативне наставе осим шетње по лепо уређеном простору око хотела "Ресава" и посете древном Манастиру Манасија, који ове године обележава 600 година од изградње, а иначе је задужбина сина Лазара Хребељановића, Деспота Стефана Лазаревића. Деца обилазе и Деспотовац, где разгледају архитектуру града, посећују цркву Деспота Стефана Лазаревића и Манастирску воденицу, која има велики историјски и културни значај за Деспотов град. Највећа атракција свакако је споменик у центру града посвећен Деспоту, који је за туристе постао популарно место за "селфи" као што су споменици који су симболи неких већих градова. 
Задовољни представници појединих школа кажу да је свако јутро почињало гимнастиком, а затим су се пре шетње и разгледања оцењивале собе. 
Након разгледања града, незаобилазно Основна школа "Деспот Стеван Високи" за сваког госта отвори широм врата, па тако и за оне који у Деспотовац долазе на рекреативну наставу. 
ПАРКМИНИЈАТУРА: Разноврсна туристичка понуда подразумева и посету парку са минијатурама средњовековних манастира и кућа, на путу за село Двориште. Власник увек користи прилику да са гостима поприча и одржи предавање о моралу и скромности важним особинама које красе човека. Неки учесници рекреативне наставе, писали су да је за њих у парку био организован и квиз знања и да су деца за тачне одговоре добијала поклоне. 
РЕСАВСКА ПЕЋИНА И ВОДОПАД ВЕЛИКИ БУК: За ова два појма и природне дарове које Горња Ресава има, чуло се и у свету. Тако да и деца која дођу на рекреативну наставу одушеве се овим природним лепотама и користе сваку прилику да фотографишу јединствено Ресавско благо.
Након разгледања и уживања у историјским и природним лепотама Горње Ресаве, ту су и спортске игре и различита друга занимљива дешавања која је осмислила рекреаторка Весна Алексић, о којој се већина деце са рекреативних настава позитивно изразила.
По одласку са рекреативне наставе код деце остају лепе успомене, а многи пожеле и да поново дођу у Ресавску оазу мира, одморе се и уживају у чистом ваздуху и нетакнутој природи.

ФОТО:РЕСАВА ХОТЕЛ



Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра