Пређи на главни садржај

ДЕЧИЈА СЦЕНА ТЕАТРА "РЕСАВА" НАСТАВЉА ДА ЖИВИ НА ПОЗОРИШНИМ ДАСКАМА

У холу Основне школе "Деспот Стеван Високи"  у Деспотовцу, премијерно је изведена позоришна представа дечије сцене театра "Ресава" из Деспотовца "Црвенкапа и збуњени вук" по тексту Раде Павелића, који се по много чему разликује од оригиналне бајке јер је овде вук представљен као несрећан, запостављен и прогањан.
ФОТО:Н.РАДИВОЈЕВИЋ
Режију представе потписује Мирољуб Ивановић који је и најзаслужнији што и у недовољним условима дечија сцена театра живи свој позоришни живот и сваке године пред публику изађе са једном, а некада и са чак две премијере, пошто је интересовање деце и љубав према глуми у Деспотовом граду велика. То потврђују и речи глумца Немање Радивојевића, који је казао да у Деспотовцу постоји много талентоване деце и да многи од њих настављају да из те дечије сцене остварују и добре улоге у старијем ансамблу. Пример су Лана и Димитрије са којима је недавно извео премијеру представе "Љубинко и Десанка".
Велику заслугу за реализацију ове представе имају и деца без којих ликови не би постојали, чије је залагање велику и они ретко коју пробу за представу пропуштају. 
Сценографију за ову представу урадила је Влатка Миленковић, костиме је сашила Слободанка Максимовић, Александар Ивановић је мајстор тона, а Немања Радивојевић се побринуо за светлосне ефекте како би што веродостојније дочарали ову причу.
Како су деца деци најискренија публика, своје другаре су частили огромним аплаузом што је доказ да  ће ова представа наставити да живи на сцени Деспотовачког театра. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра