Пређи на главни садржај

РЕХАБИЛИТАЦИЈОМ УЛИЦЕ ВУЛЕТА ПОПОВИЋА ДО ВЕЋЕ БЕЗБЕДНОСТИ У САОБРАЋАЈУ!



ОДОБРЕНА РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ УЛИЦЕ ВУЛЕТА ПОПОВИЋА

Општина Деспотовац добија 4,7 милиона динара из буџета Републике Србије за реализацију идејног пројекта "Рехабилитација улице Вулета Поповића у оквиру постојеће регулације". Одлуком о расподели и коришћењу средстава за подршку унапређења локалне и регионалне инфраструктуре - "Градимо заједно", Министарство привреде Републике Србије одобрило је општини Деспотовац средства за реализацију поднетог пројекта. 




ГЛАВНА САОБРАЋАЈНИЦА ПОВЕЗУЈЕ ВОЈНИК И ДЕСПОТОВАЦ


УЛИЦА ВУЛЕТА ПОПОВИЋА СЕ ПРОСТИРЕ ОД ЗГРАДЕ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД КА СЕЛУ ВОЈНИКУ У ДУЖИНИ ПРИБЛИЖНО 300 МЕТАРА. С ОБЗИРОМ ДА СЕ УКРШТА СА ГЛАВНОМ УЛИЦОМ, ПРЕДСТАВЉА ГЛАВНУ САОБРАЋАЈНИЦУ КОЈА ПОВЕЗУЈЕ СЕЛО ВОЈНИК СА ДЕСПОТОВЦЕМ. ПОРЕД НАВЕДЕНОГ, УЛИЦА СЕ КОРИСТИ И КАО ДЕО ЗАОБИЛАЗНИЦЕ ЗА САОБРАЋАЈ ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА.


Помоћник председника општине Никола Милошевић каже да је разлог за подношење овог пројекта, што је коловоз у улици у веома лошем стању као и тротоари који су на једној страни и непроходни, због чега је пешацима једина алтернатива за кретање улицом коловоз. 

"Важно је напоменути да ученици из села Војник похађају основну школу у Деспотовцу и да већина њих, на путу до школе пролази упеаво туда, објашњава Милошевић. 

Због нагиба терена, испод једног тротоара налази се канал који одводи атмосферске воде ка Јаруги, а који се због дотрајалости често затвара материјалом који вода са собом наноси, те долази до изливања воде на коловоз, све до уливања у кишну канализацију. 

Реализацијом пројекта добила би се модерна улица са лепо уређеним тротоарима за пешаке читавом дужином улице као и решено питање каналисања атмосферских вода. Што је најбитније, значајно би се подигао ниво безбедности свих учесника у саобраћају, оптимистично је закључио Милошевић.

ИЗВОР: ОПШТИНА ДЕСПОТОВАЦ


Коментари

Популарни постови са овог блога

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при

ПРОШЛО ЈЕ 13 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЈИСЛАВА ЈАКИЋА: ЧУДНОВАТИ СЛИКАР И ВАЈАР МАЛЕ ВАРОШИ!

"Живот је исувише кратак; штета га је протраћити на спавање" , говорио је самоуки сликар и вајар Војислав Јакић Воја свом пријатељу чувеном сликару, писцу и новинару Моми Капору. Чињеница да је неко посегнуо чак из Београда да се у Деспотовцу диви уметности једног особењака указује да је реч о великом уметнику, кога ни после 13 година, Деспотовчани нису заборавили, као ни многобројне галерије и музеји у којима су изложена Јакићева дела. За Јакића се чуло до Америке, он је био поп- артиста у Србији, пре него што се овај правац појавио у Америци и добио своју дефиницију. А ко је он заправо ? БЕЗ НАЗИВА , 2002. /ФОТО: МУЗЕЈ НАИВНЕ И МАРГИНАЛНЕ УМЕТНОСТИ ЈАГОДИНА На ово питање одговор можемо пронаћу у недавно објављеној монографији   Деспотовац Стојадина Томића. Воја Јакић је рођен 1932. године у Македонији. Био је син свештеника Ђорђа, а у Деспотовац су дошли у раном Јакићевом детињству. Од 1952- 1957. Јакић је у Београду похађао школу цртања и вајања код чувеног Ра