АЛЕКСАНДРА МИРКОВИЋ: О ПЛАЖАНУ

У Плажану живим 

и њему се дивим.

У њему постоји Гај, 

кога сви зовемо Плажански рај.

Покрај Гаја имамо цркву,

у којој верници подносе православну жртву.

Кроз моје село протиче једна река,

коју зовемо Ресава мека.

Плажане има и Дом културе,

око ког се често деца јуре.

Одувек је Плажане фино село било,

сваком мештанину оно је мило.

Чак и када људи одлазе у градове, 

у Плажану остављају трагове.

Јер корени имају јаку струну 

и зато никада не труну.

Моје село има и старе и младе људе,

али места увек за сваког буде.

За Плажане људе прошлост веже

и ништа их у селу не стеже.

Такође их вежу и стари преци,

што већину побише меци.

Моје село је попут звезде сјајне

и месечеве светлости бајне.

Плажане није нека комета,

то је мала сеоска планета.

Ово село није бајка, 

оно је мени као отац и мајка.

Ово је укратко о мом селу.

Нећу много да га хвалим

и да се причом пуно бавим.

Имала бих још свашта да кажем, 

али нећу да испадне да лажем.

Ако имате неку сумњу.

Ви кроз Плажане прођите

 и у село дођите,

све моје речи саберите, 

и сами се у све уверите.