Пређи на главни садржај

МОНОГРАФИЈА СТОЈАДИНА ТОМИЋА "ДЕСПОТОВАЦ" : ОДУШЕВИЛА ДЕСПОТОВЧАНЕ


На Крстовдан 18.1.2016. године, по веома хладном времену и неколико степени испод нуле у холу основне школе "Деспот Стеван Високи"  окупио се велики број љубитеља завичајне историје. Повод веома драгоцена, из штампе недавно изашла монографија "Деспотовац" на 700 страна, Стојадина Томића и његових сарадника Драгана Стојадиновића и Томице Симића која кроз илустрације и пажљиво распоређену грађу подмлађује Деспотовац, тако да његова прошлост не буде окрзнута зубом времена. 


Пре почетка програма искористили смо прилику да погледамо изложбу домаћих производа, удружења жена пензионерки "Златне руке", удружења пољопривредника "Плава Шљива" и удружења пчелара "Нектар".


Удружење жена пензионерки - "Златне руке" - Драгица Живковић, пише песме и објавила две збирке 











 Удружење пчелара "Нектар", Тешица Комненовић и Слободан Стојановић - Удружење "Плава шљива" 



"О МОЈ ГРАДЕ, ДЕСПОТЕ "

Када су сви гости заузели своја места, почео је и свечани програм који је најављивала Марија Милосављевић. Програм је почео химном Деспотовца, "О мој граде, деспоте", коју су извеле ученице школе уз помоћ професорке музичког Станке Бацковић. 


Прва се публици обратила директорка библиотеке "Ресавска школа" Санела Симић која је свима пожелела добродошлицу и захвалила се што су дошли у тако великом броју. Истакла је и значај што је Деспотовац коначно добио књигу о себи уз помоћ средстава општине и бројних пријатеља. Рекла је да је радост још већа јер се ова књига промовише у години када библиотека обележава пола века постојања. На крају закључила је да су и грађани који су стварали историју и чували податке заслужни за њу, као и они који нису могли да буду присутни на промоцији. 

Песму о Деспоту Душана Радосављевића након обраћања Санеле Симић рецитовала је ученица Милена Стојановић. Затим се публици обратила рецезент књиге и професорка на Факултету за словенске језике деспотовчанка  др Гордана Јовановић. Гордана је рекла да је књига веома значајна, јер је обликована темељно и по утврђеним методолошким правилима за истраживање. Додала је и да се касније свакако може допунити новим сазнањима. Професорка је и скренула пажњу на значај очувања ћирилице у Деспотовом граду, где све више нестаје због неразумљивих натписа радњи на латиници. Други рецезент књиге Слободан Ивковић је био спречен да присуствује, па је замолио свог пријатеља из редакције Хроника села, Милуна Милорадовића да прочита његово писмо. Слободан је у писму навео да је задовољан објављеном књигом, да га растужује што је све старо у Деспотовцу порушено, али га и радује што је све подигнуто ново, умивено и да се сви диве граду. Додао је и да би му било драго да се уради и књига о нашим људима у дијаспори који су дали велики допринос напретку Деспотовца. На крају је предложио да и Стојадин Томић добије "Златну значку" коју додељује Министарство културе и информисања за допринос у појединим областима, истакао је и да су те награде већ добили Момчило Вуксановић за ликовну уметност и  продуцент Воја Ивановић.

Затим је Ана Марковић рецитовала стихове песме "Манасија", песникиње Гордане Нешић из Плажана. 
Испред Културно - просветне заједнице која је такође један од издавача књиге обратио се  Живорад Ајдачић. Он је истакао да је редакција Хронике села допринела много проучавању села и да је објављено преко 500 књига о селима. Сложио се да аутор заслужује "Златну значку" и да ће му бити додељена у мају. И он се осврнуо на значај чувања нашег писма, али и културе, истакавши и да је један од начина за то и писање монографије.  


БУКЕТ ЦВЕЋА ИЗНЕНАДИО АУТОРА 


На овом догађају, да говори о књизи дошао је ред и на аутора. Стојадину Томићу је ово шеста књига, поред књига о Сењском Руднику, Равној реци,  итд... Он се најпре поклонио публици и захвалио што су и по овако хладном времену дошли на промоцију. Истако је и да су за ову књигу заслужни и Драган Стојадиновић који је и иницирао писање и историчар Томица Симић. Додао је и да је књига квалитетна на 700 страна, са око 1500 слика и има 16 поглавља. Извинио се унапред уколико је направљена нека грешка, нада се да до њене допуне новим сазанањима неће проћи сто година. Овом књигом се одужио граду у коме живи четири деценије. Након обраћања аутора, песму "Деспотовац" изрецитовала је Бојана Малешевић. 


  На крају, пре доделе монографија спонзорима, доктор Милан Шикања пожелео је да каже неколико речи, као неко ко је допринео писању књиге. Иако се због своје старости тешко попео на сцену, храбро је стајао и изнео податке о томе шта за њега значи ова књига.
Др Милан Шикања
- Поносан је на ову књигу свако ко воли овај град, јер ова књига подсећа сваког зашто га воли. Свако ко има ову књигу има себе и наћиће много о својој породици, о људима који су дали допринос граду, па ће се многи питати да ли су више могли да допринесу. Питао сам се да ли сам могао више текста да дам. Морам вам рећи да ми је вечерас непријатно колико ми је пријатно, рекао је он, у емотивном говору док су се иза њега на платну мењале слике старог Деспотовца. 
Фотографија : Фото Бане Деспотовац


На крају програма, аутор је поклонио монографије онима који су помогли њен настанак. Најпре се захвалио и председнику СО Деспотовац Ненаду Јовановићу и уручио монографију јер је локална самоуправа такође својим средствима утицала на њен настанак. Затим је уследила додела дугом списку фирми које су спонзорисале књигу. На крају све књиге које су коришћене током промоције аутор је поклонио основној школи у Деспотовцу. Томица Симић, директор школе је примио књиге и истакао да се нада да ће ђаци све књиге прочитати. За узврат Томица је аутору поклонио слику Ресаве, ликовног уметника Радосава Стојановића, чија су дела које је радио на ликовној секцији са својим ученицима у Деспотовцу била изложена за време промоције. 


  Пре затварања овог догађаја, аутора је изненадио букет цвећа који му је уручила водитељка програма Марија Милосављевић, реч је о поклону од његове ћерке која није могла да присуствује промоцији. Ово лепо вече заокружено је коктелом који су припремили ученици Угоститељства Техничке школе уз посебан музички програм. 



 Након промоције на кратко смо изашли напоље и чули ветар како хучи по ноћном зимском пејзажу као да се Деспотовац радује што је како у песми Деспотовац стоји због ове монографије  "и после 500 година поново млад".


ШТА СУ РЕКЛИ О МОНОГРАФИЈИ ?

СТОЈАДИН ТОМИЋ:

 "Ја сам данас најсрећнији, са мојим сарадницима у пријатној атмосфери, са доста народа који су дошли по оваквим временским условима. Видели сте шта су рекли рецезенти, издавачи, грађани о књизи, мени је срце пуно, нека то иде сада на читање, па све критике које буду биле, добре су за оне који убудуће буду радили да то буде још квалитетније. До сада нисмо имали такву књигу о нашем граду, али се надам да ће ускоро неке нове младе снаге то урадити још боље". 

Др ГОРДАНА ЈОВАНОВИЋ:
"Веома сам задовољна, прво зато што је изашла једна значајна књига која говори о Деспотовцу, ово није само локал- патриотска изјава јер сам ја деспотовчанка, али стварно то је огромна књига, у којој је уложен велики труд  и која је једна врста историјата Деспотовца и њених становника. У књизи има доста и о мојој породици јер је мој деда био акционар Ресавске банке, па има пуно фотографија које ћете видети. Заиста једна драгоцена књига".
МИЛУН МИЛОРАДОВИЋ:

"Моји утисци о књизи су заиста изузетни. Лепо је присуствовати једном оваквом представљању једне дивне ћириличне књиге, хронике нашег краја. Доктор Бранко аотор монографије Дома здравља, рекао је да сам ја отворио ту пандорину кутију монографијом села Милива и поспешио ентузијазам да и други пишу о својим селима из Горње Ресаве, али и окружења". 

Директор библиотеке "Ресавска школа" Санела Симић:

"Вечерас осећам и радост и срећу и задовољство. Све те три пријатне човекове емоције. Поготово што ово дуго већ није време књиге, и када ви имате у  локалној заједници било где у Србији да једна књига потпуно покрене једну локалну заједницу, да и поред ниских температура испод нуле и поред снега који већ два дана непрекидно пада у Деспотовцу имате пун хол и једну велики количину позитивне енергије на једном месту, онда заиста и као грађанин и као издавач можете да имате  најпријатнија осећања. Као издавачу то нам је и био циљ. Када смо добили информацију да се припрема једна оваква књига, одмах смо је прихватили, наравно да ни једног тренутка нисмо одбацили идеју аутора да је напише. Били смо као издавачи заједно са Културно - просветном заједницом Србије упућени у све фазе њеног настанка. Било је и неких искушења приликом настанка књиге, али смо сви били вођени идејом да Деспотовац коначно има прилику да добије књигу о себи и то се вечерас показало као исправан приступ томе. Радује ме велика количина радости свих генерација који су у књизи препознали причу о себи, о својим породицама, о својим прецима, о месту како је некада изгледало уназад више деценија. Већи број људи је на разне начине учествовао у њеном настанку. Деспотовац има срећу да је изашла књига оваквог квалитета, не само у избору докумената и материјала, посебно старих фотографија, јер је фотографија такође носач информација, документ, већ смо се као издавач определили за примерену варијанту издања, врхунски квалитет папира, штампе, повеза, нисмо се двоумили да ли књига у боји или црно бела, иако је једна велика разлика у цени, али уз помоћ спонзора и средстава из буџета општине смо и то успели. Удружено, сав тај рад, воља, новац и сва та силна жеља да се коначно књига објави, довело је до свега тога, чега смо вечерас били сведоци. Пролази ми кроз главу мисао како можемо себи сасвим слободно да кажемо да смо вечерас учествовали у нечему што је историјски догађај за ово место и ову варош, у овом делу Србије". 

Текст: Марко Мирковић/фотографије: Иван Радошевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ДЕЦА ИЗ СТЕЊЕВЦА: ИГРАЈУ ФОЛКЛОР, ПРАВЕ ЛИМУНАДУ И ПАЛАЧИНКЕ

 ЧЛАНОВИ КУД-А "РЕСАВА"  ПРИПРЕМАЛИ ЛИМУНАДА И ПАЛАЧИНКЕ НА ТУРНИРУ  Да нису само добри играчи, већ и иницијатори недавно су показали чланови КУД-а "Ресава" из Стењевца. Они су припремали и продавали лимунаду и палачинке на сеоском турниру и тако у буџет свог друштва донирали 40.000 динара. Поред дружења које није изостало неки од њих су научили да чак и испеку палачинке, каже Кристина Стаматовић уметнички руководилац овог ансамбла. 

ФУДБАЛЕРИ "РУДАРА" ИЗ ПЛАЖАНА: НИЖУ УСПЕХЕ И ПРОМОВИШУ ЗДРАВЕ СТИЛОВЕ ЖИВОТА

На "Станојевом чаиру" и "Живиној ливади" у Плажану фудбал је почео да се игра давно, а тек од 1952. када је фудбалско друштво озваничено именом "Рудар" захваљујући руднику "Морава" који је радио у селу ова игра постаје једна од обавезних споредних ствари у селу. Деценијама су стасавале нове генерације и низали се успеси.  Победнички пехар    Златно индустријско доба је прошло, млади из села све више одлазе, али фудбал и фудбалска утакмица та важна смотра у Плажану и данас остаје празник, када се на фудбалском игралишту скупи и младо и старо да ужива у спектаклу и подржи свој "Рудар".  А како и не би када млади људи ентузијасти углавном из овог села свакодневно истрајавају да клуб опстане, ниже успехе и промовише здраве стилове живота. О ранијим успесима клуба може се све прочитати у књизи Стојадина Томића "Фудбал у Горњој Ресави", а о успеху у претходној сезони и пласману у Поморавско окружну лигу, разговарали смо са једним од

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива