МИЛУН МИЛОРАДОВИЋ:ИСТОРИЈА МИЛИВЕ ОТРГНУТА ОД ЗАБОРАВА

Данас у Србији, скоро да нема човека од старије генерације да не зна ко је чувени саксофониста Јован Миленковић Рала из горњоресавског села Милива. Међутим, Милива је и даље за многе непознаница. 

Црква у Миливској клисури - фото: А. Пешић

Да са заборављених докумената, фотографија и прича скине паучину усудио се Милун Милорадовић, који је пажљиво саставио хронику свог села на више од 500 страница, са веома занимљивим поглављима. Књига "Милива" је изашла у едицији библиотека "Хроника села", Културно - просветне заједнице Србије, 2010. године. Промоција књиге је уприличена у Дому културе у Миливи, где је чувени саксофониста и наступио, а програм је водио како га често зову "Миливски зет" глумац Светислав Буле Гонцић. У приказу књиге др Гордана Јовановић је написала: 

"Ова књига заинтересоваће без сумње, научнике из многих дисциплина: историчаре, етнологе,демографе, социологе, културологе, лингвисте и социолингвисте итд. Сви ће они с тачке гледишта своје струке имати шта да кажу о овом несумњиво великом труду који је уложио Милун Милорадовић састављајући хронику свог села".

Припрема  и монографију о Кречарима 

Недавно смо на промоцији књиге "Деспотовац" срели Милуна Милорадовића који је и члан Хронике села који нам је испричао шта ново о селу Милива истражује за штампу:"Ко једном уђе у свет истраживања, тешко оставља перо. Сада припремам монографију о мојим Миливским кречарима, да ли ћу стићи ове године  да објавим јер је то истраживачки рад и треба обавити доста интервјуа, да та монографија буде, ако не боља, онда на приближном нивоу оне моје претходне хронике", рекао је Милун. 

У овој књизи се у 14 поглавља може сазнати много о историји села Милива. Међутим, Гордана је посебно у приказу издвојила поглавља о средњовековном помињању села Милива, затим родословним таблицама које много говоре о старости народа у селу а које је веома напорно и скоро немогуће истражити до краја. Такође навела је и примере погрдних речи (коњино, битанго, волу..) које се у Миливи, али и околини користе, затим похвалне речи (Хвала, лепи мој, Бог те благословио...) и клетве ( Слепце водио...) итд.

Књига која се може проширити и допунити, али и без тога она ће остати незаобилазна полазница за истраживања о Ресавском крају и занимљиво штиво за будуће генерације Миливаца. 

ПГ/фото: И. Радошевић