Пређи на главни садржај

ПРОШЛО ЈЕ 207. ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА:НА ЧАСУ ЗЕМЉОПИСА!

На часу Земљописа у једној школи 1900. године у плану и програму трећег разреда који је учитељ морао да реализује говорило се на једном часу  о овом великом не само ресавском, већ и српском ратнику који се у боју на Чегру показао као достојан славних предака, када је  1809. пуцао у барутану. 

ФОТО: ВИКИПЕДИА

Учитељ је ово предавање почео питањима о славним српским војсковођама о којима су учили на претходним часовима, међутим, касније их је и питао шта они то знају о Стевану Синђелићу.  

"учитељ: Да ли неко зна по чему је значајно село Војска?
  деца: по Стевану Синђелићу"

КУЋА У ГРАБОВЦУ/ВИКИПЕДИА


Када је утврдио да деца знају о коме је реч започео је причу. Говорио је да се његов отац звао Радован, а мајка Синђелија. Као дете, служио је код војводе Петра Гложанца. Када су Турци убили Петра, он је подигао све своје пријатеље на Устанак. Помињао је учитељ његове ратничке заслуге на Јасењару, као и ону још значајнију када је потукао Хафиз- Пашу у боју на Иванковцу 1805. Затим и у бици на Делиграду, 1806. 
Убрзо је заузео и брдашце Чегар код Ниша, под командом Милоја Петровића. Турци ударише на Синђелића. Међутим, он није марио говорећи: "Ниш је мој! Ја ћу први у њега". Синђелић је како занесено учитељ даље прича молио Петровића за помоћ, али је он није послао, зато што се Синђелић превише дружио са Добрњцем, кога је Милоје Петровић презирао. 
ЧЕГАР/ ВИКИПЕДИА
- Кад Синђелић виде да Турци наваљују гомилама, у његов шанац, па се почеше са Србима клати и за гуше хватати, отвори врата на шанцу и викне: "Спасавајте се браћо, ко хоће и ко може". А он оде подруму, где му је барут стајао, па извади пиштољ, и кад шанац бејаше пун Турака, опали у барут. А Турци и Срби који су били у шанцу, одлетели су у ваздух и доле мртви падали, говорио учитељ предано лекцију. 
Касније су од глава сазидали Ћеле - кулу које је тек достојно сахранио Милош Обреновић, када је ослободио овај крај.
- Е лепо. Сада нека сваки од вас код куће лепо на својој вежбанци напише, све оно што сам вам ја о Стевану Синђелићу причао, па ћете ми донети, кад буде други час из Земљописа, те да вам прегледам, завршио је учитељ предавање о Синђелићу. 


               припремио М.Мирковић/ "Просветни гласник", 1900.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...