Пређи на главни садржај

ПРОШЛО ЈЕ 207. ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА:НА ЧАСУ ЗЕМЉОПИСА!

На часу Земљописа у једној школи 1900. године у плану и програму трећег разреда који је учитељ морао да реализује говорило се на једном часу  о овом великом не само ресавском, већ и српском ратнику који се у боју на Чегру показао као достојан славних предака, када је  1809. пуцао у барутану. 

ФОТО: ВИКИПЕДИА

Учитељ је ово предавање почео питањима о славним српским војсковођама о којима су учили на претходним часовима, међутим, касније их је и питао шта они то знају о Стевану Синђелићу.  

"учитељ: Да ли неко зна по чему је значајно село Војска?
  деца: по Стевану Синђелићу"

КУЋА У ГРАБОВЦУ/ВИКИПЕДИА


Када је утврдио да деца знају о коме је реч започео је причу. Говорио је да се његов отац звао Радован, а мајка Синђелија. Као дете, служио је код војводе Петра Гложанца. Када су Турци убили Петра, он је подигао све своје пријатеље на Устанак. Помињао је учитељ његове ратничке заслуге на Јасењару, као и ону још значајнију када је потукао Хафиз- Пашу у боју на Иванковцу 1805. Затим и у бици на Делиграду, 1806. 
Убрзо је заузео и брдашце Чегар код Ниша, под командом Милоја Петровића. Турци ударише на Синђелића. Међутим, он није марио говорећи: "Ниш је мој! Ја ћу први у њега". Синђелић је како занесено учитељ даље прича молио Петровића за помоћ, али је он није послао, зато што се Синђелић превише дружио са Добрњцем, кога је Милоје Петровић презирао. 
ЧЕГАР/ ВИКИПЕДИА
- Кад Синђелић виде да Турци наваљују гомилама, у његов шанац, па се почеше са Србима клати и за гуше хватати, отвори врата на шанцу и викне: "Спасавајте се браћо, ко хоће и ко може". А он оде подруму, где му је барут стајао, па извади пиштољ, и кад шанац бејаше пун Турака, опали у барут. А Турци и Срби који су били у шанцу, одлетели су у ваздух и доле мртви падали, говорио учитељ предано лекцију. 
Касније су од глава сазидали Ћеле - кулу које је тек достојно сахранио Милош Обреновић, када је ослободио овај крај.
- Е лепо. Сада нека сваки од вас код куће лепо на својој вежбанци напише, све оно што сам вам ја о Стевану Синђелићу причао, па ћете ми донети, кад буде други час из Земљописа, те да вам прегледам, завршио је учитељ предавање о Синђелићу. 


               припремио М.Мирковић/ "Просветни гласник", 1900.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЈАВОРЦИ ОТВОРИЛИ СЕЗОНУ НАСТУПОМ У РУДОВЦИМА

Чланови КУД-а "Јавор" из Сладаје, отворили су фолклорну сезону наступом у Рудовцима код Лазаревца. По речима уметничког руководиоца овог ансамбла Јасне Димитријевић, сарадња са овим ансамблом траје неколико година. "Упознали смо се у Несебару на летовању, ово је други пут како смо њихово гости. Ми смо се представили играма из Баната, Лесковца, Шумадије и влашким играма, а домаћини "Рудар" извели су игре из Србије. Нишаву, тројно, Македонију и јантру. После концерта приређена је журка са прелепим дружењем, прича Јасна о наступу којим су отворили фолклорну сезону Сладајци су напорно радили током целе зиме, одржавајући сваког викенда пробе фолклора. Прошла година кажу била је успешна. "Прошла година је била више него успешна, имали смо преко 30 наступа, освојили смо прву награду у Сврљигу за изворне игре као и награду за свеукупне победнике, круна нашег успеха је учешће на Међународном витешком фестивалу "Јуст оут" у Деспотовцу", при...

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...

ХРОНИКА МАПС-А : ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ МИЛОШЕВИЋЕМ РЕДИТЕЉЕМ ПРЕДСТАВЕ "НЕБЕСКЕ ШАЈКАЧЕ"!

На овогодишњој свечаности у Плажану, награду за најбољу представу  и признање  "Славољуб Вулић" по оцени жирија понело је позориште из Трстеника, за представу "Небеске шајкаче" по тексту Милосава Буце Мирковића, у режији Милоша Милошевића, која је у понедељак 9. маја, на Светски дан борбе против фашизма, отворила манифестацију .  Фото: фацебоок, М.Милошевић Милош је у интервју након представе рекао да је урађена по тексту "Баладе са Зејтилника" његовог пријатеља Милосава Буце Мирковића и на неки начин испуњење аманета. Милосав је петнестак дана пре смрти наредио Милошу да ову књигу објави, али и да уради сценску адаптацију у Трстеничком позоришту. Што је он и учинио. Ова представа се осим жирија допала и публици па су тако глумци враћани како би се рекло на "бис".  Са наградом у руци увек срдачан, писац и редитељ Милош Милошевић пристао је да своје утиске подели са читаоцима "Нове Ресаве". Да ли сте очекивали да ће пре...