Пређи на главни садржај

ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ ВЕЛИКАН БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ: СЕЋАЊА ИЗ СВИЛАЈНЦА!

Данас је многе затекла вест да је Велимир Бата Живојиновић легендарни српски глумац који је остварио велики број улога на филму и телевизији, преминуо у 83. години. 

РАДОШ БАЈИЋ И БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ, 1995./ FOTO: YOUTUBE

О њему ћете ових дана читати много текстова у којима се објашњава све оно што је он током свог живота урадио и оставио на Југословенској сцени. Међу последњим улогама је она у делу Јелене Јоцић Бајић "Лед", где се већ видела Батина вештина, да своје личне осећаје преброди и без обзира на болове, одигра сцене професионално. Међутим, ми нећемо писати о тим значајним улогама. 
БАТА У СВИЛАЈНЦУ, 1995.
Велимир Бата Живојиновић је долазио и у Ресавски крај. Иако је било више повода за то, ми бележимо два која су остала веома упечатљива. Први пут када је у Свилајнцу снимана сцена за филм "Трећа срећа" Драгослава Лазића, а други пут када је снимана сцена за  филм Здравка Шотре "Ивкова слава" на Свилајначког прузи. Сетимо се тих дана, онога што је записано изван сета и савета који су добили млади. Ни једна легенда више неће бити на исти начин маестрална као што је то био Бата. 

Филм "Трећа срећа" већим својим делом сниман је у Свилајнцу и околним селима, посебно Бобови. Снимање се одвијало у време великог Митровданског вашара. Занимљиво је што на снимку испод осим маестралне улоге Радоша Бајића и Бате Живојиновића можете видети и како је 90-тих година изгледала Крива Чаршија у Свилајнцу. 


Године 2012. на старој железничкој станици у Свилајнцу, снимљена је сцена за филм "Ивкова слава" Стевана Сремца, у режији Здравка Шотре. Диана Миладиновић из Свилајнца је заједно са својим другом статирала у филму, у улози девојчице на прузи. Њу је за ову улогу одабрао велики Бата Живојиновић. Ево шта је Диана рекла. 

-Почетак филма, у коме смо мој отац, моја тетка, сестра и ја је сниман у Свилајнцу на старој железничкој станици. Сећам се да су ме Бата Живојиновић и још пар људи  одабрали и позвали су ме да обучем костим и кренем са њима. Мој друг и ја смо оно двоје деце што која ходају по шинама пруге док одрасли чекају воз. Сећам се да су нас из далека снимале камере и да смо морали безброј пута да понављамо сцену, као и да се Здравко Шотра, шалио са мном у току некаквих пауза. Видела сам пуно познатих глумаца и глумица, а упознала Драгана Бјелогрлића, Срђана Тодоровића, Аници Добру и многе друге. Снимање је трајало до касно у ноћ. Никада нећу заборавити ни то да сам једва чекала да ме тата одведе кући да не пропустим нову епизоду “Покемона” и мамине посластице.

Догађало се много тога, о Бати ћете ових дана слушати и што је било и што није. Нека барем ово остане за истину, за нека млађа поколења, која ће уживати уз његове филмове исто као и њихови родитељи данас. 


                                                                        Н.Р.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...