ПРЕМИНУО ЛЕГЕНДАРНИ ВЕЛИКАН БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ: СЕЋАЊА ИЗ СВИЛАЈНЦА!

Данас је многе затекла вест да је Велимир Бата Живојиновић легендарни српски глумац који је остварио велики број улога на филму и телевизији, преминуо у 83. години. 

РАДОШ БАЈИЋ И БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ, 1995./ FOTO: YOUTUBE

О њему ћете ових дана читати много текстова у којима се објашњава све оно што је он током свог живота урадио и оставио на Југословенској сцени. Међу последњим улогама је она у делу Јелене Јоцић Бајић "Лед", где се већ видела Батина вештина, да своје личне осећаје преброди и без обзира на болове, одигра сцене професионално. Међутим, ми нећемо писати о тим значајним улогама. 

БАТА У СВИЛАЈНЦУ, 1995.

Велимир Бата Живојиновић је долазио и у Ресавски крај. Иако је било више повода за то, ми бележимо два која су остала веома упечатљива. Први пут када је у Свилајнцу снимана сцена за филм "Трећа срећа" Драгослава Лазића, а други пут када је снимана сцена за  филм Здравка Шотре "Ивкова слава" на Свилајначког прузи. Сетимо се тих дана, онога што је записано изван сета и савета који су добили млади. Ни једна легенда више неће бити на исти начин маестрална као што је то био Бата. 

Филм "Трећа срећа" већим својим делом сниман је у Свилајнцу и околним селима, посебно Бобови. Снимање се одвијало у време великог Митровданског вашара. Занимљиво је што на снимку испод осим маестралне улоге Радоша Бајића и Бате Живојиновића можете видети и како је 90-тих година изгледала Крива Чаршија у Свилајнцу. 

Године 2012. на старој железничкој станици у Свилајнцу, снимљена је сцена за филм "Ивкова слава" Стевана Сремца, у режији Здравка Шотре. Диана Миладиновић из Свилајнца је заједно са својим другом статирала у филму, у улози девојчице на прузи. Њу је за ову улогу одабрао велики Бата Живојиновић. Ево шта је Диана рекла. 

-Почетак филма, у коме смо мој отац, моја тетка, сестра и ја је сниман у Свилајнцу на старој железничкој станици. Сећам се да су ме Бата Живојиновић и још пар људи  одабрали и позвали су ме да обучем костим и кренем са њима. Мој друг и ја смо оно двоје деце што која ходају по шинама пруге док одрасли чекају воз. Сећам се да су нас из далека снимале камере и да смо морали безброј пута да понављамо сцену, као и да се Здравко Шотра, шалио са мном у току некаквих пауза. Видела сам пуно познатих глумаца и глумица, а упознала Драгана Бјелогрлића, Срђана Тодоровића, Аници Добру и многе друге. Снимање је трајало до касно у ноћ. Никада нећу заборавити ни то да сам једва чекала да ме тата одведе кући да не пропустим нову епизоду “Покемона” и мамине посластице.

Догађало се много тога, о Бати ћете ових дана слушати и што је било и што није. Нека барем ово остане за истину, за нека млађа поколења, која ће уживати уз његове филмове исто као и њихови родитељи данас. 

                                                                        Н.Р.