Пређи на главни садржај

ХРОНИКА МАПС-А: ДРУГО ИЗВОЂЕЊЕ "РАЗМАЖЕНЕ ПРИНЦЕЗЕ", ПА "СВЕТ" БРАНИСЛАВА НУШИЋА!

Други дан одржавања позоришног фестивала МАПС у Плажану, приказане су две представе.
ФОТО: ФАЦЕБООК, ДОМ КУЛТУРЕ СТАРО СЕЛО

Најмлађи су поподне уживали у представи, театра "Ресава", дечије сцене која је недавно премијерно изведена у Деспотовцу, "Размажена принцеза" по тексту Жељка Хубача, а у режији управника театра Мирољуба Ивановића.
У вечерњим часовима, у такмичарском делу публика је имала прилике да погледа и ужива у представи Бранислава Нушића "Свет" у извођењу позоришта Старо Село и КУД "Крушево" у режији Дејана Цицмиловића.

Oва представа је изведена на позоришном фестивалу "Нушићеви дани" у Смедереву.
 О самој представи и значају Нушића за српски народ  редитељ Дејан Цицмиловић је рекао:
-Представе које се памте и дела која су надживела своје време у опусу Бранислава Нушића наводе стога на многа размишљања о природи драмског стваралаштва и позоришног деловања. 

Све што је везано за Нушића дубоко је, треба поновити, прожето менталитетом, искуством, психологијом, и свим оним што подразумевамо под животом и стваралачком аутентичношћу. Својим делима учврстио је основе позоришта на коме опстоје само нове и још неисказане форме, велике и непоновљиве креације и израз који се осећа потпуно слободним у сваком времену и простору. У том хуманизму лишеног сваког самозадовољства садржане су све Нушићеве дилеме о човеку и његовој судбини. Комедија је с тога за њега начин на који најлакше прилазимо људима. Зато ликови нису никакви феномени или посебни појмови већ бића саздана од најнепосреднијих људских особина и животних потреба. Тражење савременог израза је стога остваривање Нушићевих тежњи и оног сценског духа који помаже да осетимо оно људско у човеку и да њега реагујемо на особен начин. Због тога ниједан човек посебно, па ни друштво не можe бити равнодушно према стваралаштву Бранислава Нушића. То је просто систем најразноврснијих подстицаја театру да стално тражи своју слободу, моћ и тако исказује изворност и духовни идентитет, написао је Цицмиловић у каталогу за представљање представе.
Новинари "Нове Ресаве" приметили су да је друге вечери било више публике и да је представа лепо поздрављена и прихваћена код публике. 

                                         Н.Р./фото: А. Пешић и И.Радошевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...