Пређи на главни садржај

РЕЗУЛТАТИ ПРВЕ АНКЕТЕ ПОКАЗАЛИ: РЕСАВЦИ ПОЗНАЈУ СВОЈУ ТРАДИЦИЈУ!

Пре месец дана покренули смо прву анкету са циљем да сазнамо колико Ресавци познају своју традицију? Анкета је садржала 10 питања, где су наши читаоци морали да одаберу један од три понуђена одговора. 
Резултати анкете која је спроведена на малом, али репрезентативном узорку од 49 Ресаваца и Ресавки, показало је да мештани овог краја познају своју традицију и посебно игре и обичаје. Тачан одговор нису дали на само једно питање зато што се одговор  веома  ретко помиње у научној јавности и медијима. У наставку следи детаљан опис и одговор на питања. 

1.Подаци о обичајима, играма и песмама Горње Ресаве записани су у књизи? Тачан одговор да је написала Дајана Костић дало је 20 људи. 


2. Код другог питања,  у којим селима се обављао обичај коледара наилазимо на двоумљења, осамнаесторо људи дало је тачан одговор да је забележено у Бељајци и Тропоњу, а док је чак 16 људи мислило да је реч о Плажану и Миливи. 



3.Веома занимљиво било је и треће питање, помало и замка, јер сви се сећају старих фотографија да на њима углавном Ресавци покривају главе шубарама и шајкачама. Међутим, код Ресаваца није било забуне па је тако велики број дао тачан одговор и доказао да познаје начине одевања у Ресави. 



 4. Недавно смо писали о обичају "Покладна свадба" који се за Покладе одржава у Медвеђи, што је допринело да већина одговори тачно и на четврто питање. 




  5. На следеће питање такође није било много двоумљења, већина познаје да Ресавци највише играју на прстима као у Шумадији, док постоје и игре које се играју целим стопалом у претежно Влашким крајевима. 

6. Као што познају начине играња, тако познају и сам редослед играња, па је велики проценат Ресаваца тачно одговорио да је коло којим се започињу игранке Шетња. 


7. Ово питање је многима задало главобоље и то је једино питање око којег читаоци нису могли да се усагласе. Реч је о томе да нема довољно писаних података, међутим постоје описи да су се у Ресавским селима, а посебно у селу Плажану играла Жална кола, па је то и Дајана поменула у својим записима. 


8. О овом питању не треба много говорити. Ресавци знају да се на Ђурђевдан коље јагње (91% ) је то и потвдио. 


9. Питање замке могло је, али није збунило Ресавце. Тако да и овде није изостао одговор. Међутим, познато је да се на седељкама обављао посао, ткања и вежења, па се није могло играти. 


10. Последње питања је такође било лако за наше читаоце, а ми мислили да поставимо замку. Реч је о бојама марама у Ресавском крају. 

На крају прве анкете можемо закључити да људи у Ресавском крају, што је утрвђено на малом узорку, познају традицију свог краја, јер су успешно одговорили на 9, од 10 постављених питања. Надамо се да ћете и у будућности попуњавати наше анкете, а нова анкета биће на "Новој Ресави", већ крајем следеће недеље, а питаћемо Вас кроз пет питања о једној нашој позоришној манифестацији која се одржава више од две деценије у Деспотовцу. 

Анкету припремио Марко Мирковић 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...