Већ неколико недеља на страницама нашег листа појављују се информација о успесима Карате клуба "Ресавица" из Ресавице. Они сваке године освоје велики број медаља, и чине да сви мештани Горње Ресаве буду поносни на њих. Недавно смо имали прилике да објавимо разговор са тренером Томиславом Јелићем чијим стрпљењем и залагањем овај клуб наставља да ниже успехе.
Сада је реч је о младој каратисткињи, вицешампиону Европе Ивани Чејовић из Ресавице.
Ивана је са новинаром "Нове Ресаве" заденула веома занимљив разговор о овом занимљивом, али не тако једноставном спорту. Њен животни мото је да се упорност увек исплати и да је важно веровати у себе. Али, пустимо Ивану да нам то сама каже и присети се спортских почетака.
-Каратеом сам почела да се бавим у првом разреду основне школе. Тада сам имала седам година. То је период када је карате почео да се развија у Ресавици, па сам самим тим желела да се опробам у томе. С обзиром да волим спорт, није ми било тешко и напорно. Тренер је увек био толерантан и стрпљив за све нас. Убрзо су се тренинзима прикључили и мој брат и сестра. Родитељи су нас подржавали и бодрили на такмичењима, самим тим ми је било лакше и имала сам више самопоуздања, прича Ивана како је једноставним корацима и уз велику подршку откривала вештине ове древне спортске дисциплине.
Својим трудом и залагањем Ивана је успело да постане вицешампион Европе на шта је како каже врло поносна. Међутим, ни друге награде које је Ивана освојила ни мало нису за потцењивање.
- На квалификацијама за Европско првенство била сам прва на листи. Тај ранг ми је омогућио директно пласирање на Европско првенство које се одржавало у Љубљани. Такмичила сам се у борбама- екипно, са другарицама које су биле из других клубова. Моја борба је била пресудна за победу. Након тога, учествовала сам на Европском првенству у Прагу, конкуренција је тада била веома јака, па нисам остварила запажен успех. Похвалила бих свог брата Ивана, који је на Европском првенству у Београду такође постао вицешампион Европе у борбама и сестру која је у Љубљани освојила пето место, али с обзиром на конкуренцију то је велики успех, прича Ивана.
Своје неуспехе Ивана не користи као повод за туговање, већ као подстрек да сагледа грешке и из њих извуче поуку за будућа такмичења. Са поносом нам показује своје прве, али и неке од недавно освојених медаља.
- Прву медаљу освојила сам на Другом квалификационом првенству СЦГ- 2. у договореном спарингу. Затим су ту и: Финале СЦГ- 2. место у борбама, Финале СЦГ -1. место у катама, Лига шампиона - 2. место у катама, Лига шампиона- 1. место у борбама. Од новијих награда ту су: Екипно првенствно Србије - 1.место у борбама, Куп "Милош"- 1. место у борбама, Краљевачки победник- 2. место у борбама, Зрењанински победник -1.место у катама -екипно, са поносом истиче каратисткиња Ивана.
Неколико година није се такмичила, али се поново вратила, што је њен тренер у једном интервју и похвалио. Ивана није за то време окренула леђа клубу, остала му је верна, али је скупљала енергију за нове победе, а на њеном спортском путу имала је добре саветнике.
- Јако сам поносна на себе, као и тренер, јер сам одлучила да опет тренирам. Дуго нисам тренирала, али сам се лепо уклопила након вишегодишње паузе. Након само месец дана поновног тренирања, у децембру прошле године такмичила сам се у Зајечару и освојила златну медаљу у ката тиму. Што се савета тиче без сумње најбоље савете добила сам од мог тате и тренера Томислава Јелића. Увек су били уз мене, крај борилишта, навијали и бодрили ме. Тренер ми је највише помогао на тренинзима, а тата на такмичењима, када тренер није могао, јер је он такође и судија. Саветовали су ме да никада не одустајем, да увек могу боље и да не бринем за резултат, каже она.
Ивана зна да живимо у времену пољуљаних система вредности, како често воле да кажу, где у први план некако изроне медиокритети, неке измишљене личности, иза чијих имена се не налази ништа, вредно помена. Али, она је оптимиста и сматра да се трудом све постиже, што саветује и карате почетнике.
- Сматрам да карате није довољно промовисана дисциплина. Постоје много такмичара из наше Федерације који освајају невероватне успехе на Европским и Светским првенствима, а нико им не придаје значај. Мислим да би требало обратити пажњу на овај спорт, јер је веома занимљив и учи нас дисциплинованом понашању и коректности. Поручујем онима који тек улазе у свет каратеа да никада не одустају. Имам јако лепе успомене са такмичења, желела бих да их још много деце искуси. Ако мислите да не можете више да тренирате, будите упорни, јер се упорност увек исплати, каже Ивана.
На крају пожелели смо срећу Ивани, а она је нама открила какви су њени даљи планови.
-Планирам да наставим да тренирам. Спремам се за предстојећа такмичења. У будућности видим себе са бољим успесима него раније, прича она.
Као што каже једна јапанска пословица "Одлучном духу не постоји реч немогуће", тако исто и упорна Ивана истрајно савладава карате препреке, тежећи ка савршенству. Па иако га никада не постигне, лепота је у том трагању, о чему ће време сведочити.
М.Мирковић/фото: из приватне архиве
Подсетимо се старих текстова:
Коментари
Постави коментар