Пређи на главни садржај

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ИЗ ДУБИНЕ" СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА: ПРЕНОШЕЊЕ РАДОСТИ НА БЛИЖЊЕ ИЗ СРЦА!

Облаци су прекрили Криву Чаршију у Свилајнцу, јуче, у касно поподне. На улици тек понеки пролазник, а испред Културног центра окупили су се љубитељи поезије, како би чули поруку "Из Дубине" на промоцији прве збирке песама песника, драмског писца и глумца Стефана Лазаревића. Да се диве хуманошћу младих људи и да сами допринесу  како је то Стефан и рекао да свет буде боље место.

ФОТО: ОМЛАДИНСКО - АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ "ММАСКА", ФЕЈСБУК

На самом улазу у сали Центра за културу, срдачно су госте поздрављали  организатори из Ресавске библиотеке и Омладинско - аматерског позоришта "ММаска". Уз звуке песме из Стефанове збирке посвећене оцу Тадеју, коју је на мелодију песме "Патријарху Павлу" извела певница манастира Свети Димитрије, поклоници поезије полако су попуњавали  места у сали. Чаробни су били ти звуци, чуло се у публици. 


Међутим, још чаробнија је била промоција, која није била ни налик на оне помало монотоне где се смењују неколико говорника читајући критике и похвале. 

По завршетку песме, на сцени су се појавили глумци Омладинско - аматерског позоришта "ММаска" и Етно - певачка група "Поклич" из Свилајнца у мешовитом саставу.

Данијела Милојевић најпре је прочитала биографију Стефана Лазаревића. Стефан Лазаревић је рођен 1993. године у Јагодини, а живи у селу Ђуринцу код Свилајнца. Рецитовањем и глумом бави се од малена, освајао је многе награде и заступљен је у многим зборницима. Члан је Књижевног клуба "Трачак" из Свилајнца и "Мирко Бањевић" из Параћина.

Реч од Данијеле преузела је уредница и рецезент збирке, библиотекар и професорка Оливера Мијаиловић која је истакла да је плод свих песама у овој збирци живот који испуњава једног младића, кога смо сви упознали преко неких песничких такмичења, писања и рецитовања. Оно што је увек у библиотеци био циљ то је да промовише и укаже људима на неке вредне људе из нашег окружења. Када је Стефан донео своје стихове, ми смо их прво читали наглас и онда смо о њима  размишљали и осетили да је то нешто другачије, из пера младог човека, нешто дубоко, искрено и необично. Када је дошао тренутак да одлучимо о називу збирке, Стефан је њу назвао "Из дубине" и заиста све оно што у срце човека стане, а што је неисказано речију стоји у корицама ове књиге, казала је Оливера. Она је рекла и да збирка садржи 38 песама, иако су подељене формално на  две целине : "мисаона и љубавна поезија" и "духовна и родољубива поезија", без обзира на то сва поезија је искрена,  интимна, лична и она долази из његовог срца и његовог емоционалног доживљаја света и околине. Његова поезија је отворена према свету,  пуна је радости живљења и преношења радости на ближње, патриотска и подстиче друге да чувају корене, моле се  и захваљују Свевишњем што излива своју милост на њих.


Након надахнутог Оливериног казивања, публика је уронила у дубину Стефанове поезије. Стихове су уз звуке гитаре младог Петра Илића читали глумци Омладинско - аматерског позоришта "ММаска". Повремено песме су прекинули чаробни гласови Етно - певачке групе "Поклич" који су употпунили оно што је Стефанова поезија говорила. 




На крају појавио се и он. Млади песник, захвалио се публици, пријатељима и казивао стихове о свом деди који је рођен на Благовести. Што указује на ону значајну потребу да се не заборави прошлост  и корени, да се сачува прича о деди који је како и Стефан у стиху каже "Мој деда никад познат био није ...", али је знао да воли људе, па је и то значајно да о њему остане запис. 


На крају, у холу Центра за културу Стефан је потписивао књиге, пун жеље да помогне са жељом да свет буде боље место, сав приход од продаје књиге поклонио је једном дечаку.
-Промоција је протекла више него добро. Било је преко осамдесет људи, на крају су сви плакали и радовали се заједно са мном. Не знам како да опишем тај чудни осећај среће.Повезани смо нераскидивом везом јединства. Хвала вам, хвала пуно, казао је Стефан након промоције.

Ништа мање задовољан промоцијом није ни Младен Миљковић, иницијатор Омладинско- аматерског позоришта "ММаска" око кога се окупља група младих уметника. 
- Наше позориште је по први пут организовало промоцију збирке. Још веће задовољство што је то Стефанова збирка. Збирка младог и талентованог глумца и писца. Желео сам да на нашој сцени  Културног центра у Свилајнцу, уз наше сараднике направимо нешто другачију промоцију.  Стефанове стихове говорили су глумци из нашег позоришта Милан Аћимовић, Раша Цалић, Аница Радовановић, Александар Нешковић, Катарина Крунић, уз звуке гитаре Петра Илића, а кроз програм нас је водила Данијела, а светло и звук Саша Милановић. На моје велико задовољство угостили смо и етно групу "Поклич", а о овој дивној вечери аплаузи говоре више од речи. Ово вече је хумано и заједно смо сакупили 16.000 динара и новац уручили породици Страхиње Лазића. Да живот буде на цени. Хвала добрим људима, истакао је Младен сумирајући утиске вечери. 

После овако дивне вечери треба се сетити стихова великог  Светог Владике Николаја Велимировића: "Поезија је заразна. Она је у служби живота. Поезија је у животу. Она је испред добра. Она је испред живота. Постоји разлог поезије: то је разлог добра", цитирајући Владику, Оливера је у рецензији збирке додала нешто што осликава и резимира постојање Стефанове поезије, "Песме у збирци, као и сам песник постоје због живота, поезије и добра". 

М.Мирковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...