Пређи на главни садржај

ХРОНИКА МАПС-А: МИРОЉУБ ИВАНОВИЋ, УПРАВНИК ТЕАТРА "РЕСАВА": ТРЕБА НЕГОВАТИ МАЈСКЕ АМАТЕРСКЕ ПОЗОРИШНЕ СВЕЧАНОСТИ!

Позоришни фестивал МАПС у Плажану улази полако у трећу деценију свог трајања. Тим поводом поразговарали смо са управником театра "Ресава" Мирољубом Ивановићем, који нам је открио зашто је значајно чувати и неговати овај фестивал, шта ћемо видети наредних дана,  али се подсетио оснивача и првог фестивала 1982. Као и оног из 1999. године када је Србима било најтеже, али је прорадио инат, те су се свечаности одржале на отвореном. Мирољуб је био ту од самог почетка фестивала.

ДЕЈАН ЦИЦМИЛОВИЋ И МИРОЉУБ ИВАНОВИЋ, "ДЕСПОТ И ПРОКАЗА", 2007. 


Како сте задовољни како протичу ове 21. Мајске аматерске позоришне свечаности?

-За сада сам изузетно задовољан и што се тиче квалитета представа и што се тиче посећености. Опет је публика и Месна заједница Плажане показала да је школована, да зна да реагује на онај прави начин како треба да се реагује и тако да самим актерима позоришних представа даје изузетну снагу и вољу да представу заврше на најбољи могући начин. Из године у годину ја сам се све више плашио због све мањег броја људи у  Месној заједници, да ће гледаност полако да опадне. Међутим, ево, на нашу срећу и нас као организатора и саме Месне заједнице то се не дешава, напротив број гледала се из године у годину и повећава. Што је веома значајно за неговање овог фестивала.

Какве представе нас очекују у наредним данима фестивала?

Публика ће вечерас имати прилике да погледа једну по мени доста добро урађену представу. То је "Галеб" Антона Павловића Чехова, јер познајем самог редитеља Дејана Цицмиловића који је изузетан и Рачанско позориште. У петак нас поново очекује једна комедија изузетно квалитетна позоришта из Јагодине. И наравно у суботу ћемо завршити фестивал једном професионалном представом у коју ја уопште не сумњам, мислим да ће тад и сала били пуна и да ће се тражити столица више. 

ДЕТАЉ СА ФЕСТИВАЛА, 2012. /ФОТО: Н.Р.


Морамо неговати нашу прошлост, да бисмо знали како да се снађемо у будућности. Зато смо питали Мирољуба како су изгледале прве свечаности и каква је била реакција публике, с обзиром да је то било нешто ново и да тада нису били развијени дигитални медији (интернет).

Како су изгледале прве Мајске аматерске позоришне свечаности, 1982. године?

То је био један догађај, по идеји сада покојног Славе Вулића који је био легенда, који је толико волео позориште. Те 1982. године су се први пут одржале Мајске аматерске позоришне свечаности. Сећам се да је сала била препуна, људи су свраћали са њива и куповали комплете улазница за све представе на свечаностима, тада су се улазнице продавале. Могу рећи да се тражила и карта више. Једно изузетно интересовање, у то време. Него нажалост то је било 1982. и 1983, па смо затим правили једну паузу све до 1993. године када су се поново одржале и од 1999. године се редовно одржавају. 

Можете ли нам рећи како су изгледале свечаности у време НАТО бомбардовања, 1999. године?

Ове свечаности су се одржале баш у  сред НАТО бомбардовања, да ли мало и због ината, али могу да кажем да су ове свечаности биле најпосећеније. То су биле четвртке по реду, а одржале су се на отвореном у школском дворишту. Тада је било по 500, 600 гледалаца. Постоји и један детаљ који сам запамтио, да је тада такође наступало Градско позориште из Ћуприје, они су играли то вече у Плажану, а исте ноћи је било бомбардовање Ћуприје. 

СТЕФАН БУЗУРОВИЋ И КАЛИНА КОВАЧЕВИЋ У ПЛАЖАНУ, 2015./ФОТО: Н.Р.


Колико су по Вама значајне свечаности за нашу општину?

Оно што не може у једној реченици да се каже о свечаностима. То је да треба неговати ово. Публика у Плажану се бар до сада показала као изузетна. Мислим да и после нас, доћи ће млади који ће наставити да негују овај фестивал. Свима треба да буде јасно и да је ово Плажанска манифестација, сам МАПС је настао и толике године се одржава у Плажану, и без обзира да ли у Деспотовцу буде изграђена сала, ове свечаности остају у Плажану, а ми ћемо организовати тамо неке друге. 


М.Мирковић

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИНТЕРВЈУ СТОЈАДИН ТОМИЋ: НЕУМОРНИ ИСТРАЖИВАЧ ЗАВИЧАЈНЕ ГРАЂЕ

 НОВЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ СТОЈАДИНА ТОМИЋА Прошле године негде на јесен шетајући поред сеоске цркве Свете Петке у Плажану затекли смо публицисту Стојадина Томића из Деспотовца, како фотографише цркву из више углова, након поздрављања открио нам је да припрема нову књигу о црквама и манастирима у Горњој Ресави, која ће бити капитално дело. Након његових речи присетили смо се да смо на Спасовдан слушали много о публикацији коју је урадио за цркву у Медвеђи поводом век и по њеног постојања. О томе шта се у књизи налази и шта ћемо пронаћи у новој књизи коју припрема Стојадин нам је радо открио, а ми смо знатижељно слушали и упијали сваку реч док је сунце последњим зрацима грејало лим на Плажанском храму.  Одакле идеја и зашто сте написали публикацију о цркви у Медвеђи? У време док сам прикупљао податке за нову публикацију о црквама и манастирима у Горњој Ресави, приликом посете цркви у Медвеђи, свештеник Миливоје Јанковић ме је замолио да поводом 150 година постојања овог храма за Спасовд...

"МЕДВЕЂА НА ДЛАНУ" САБОР ОКУПИО ФОЛКЛОРЦЕ ИЗ ТРИ МЕДВЕЂЕ

  У Медвеђи код Деспотовца одржан је фолклорни сабор „Медвеђа на длану“ у организацији КУД-а „Светозар Марковић“. Окупили су се фолклорци из Сладаје, Стењевца, Четережа као и из две братске Медвеђе, Градски хор Центра за културу у Деспотовцу и вокални солиста на саксофону Стефан Дугалић из Глоговца.  Након свечаног дефилеа кроз село, одржано је надметање у народним играма попут грижења јабуке, ношења јаја у кашики и круњења кукуруза. У току вечери приказан је богат фолклорно – музички програм, а у такмичњу за најлепши пар проглашени су брат и сестра Димитријевић из Сладаје. „ Ми смо презадовољни манифестацијом којој је присуствовао велики број учесника и посетилаца, а следеће године планирамо да сабор подигнемо на виши ниво “, каже Саша Николић, председник и уметнички руководилац сеоског ансамбла основаног пре више од седам деценија, чији чланови и данас поносно чувају игру предака и саборовање. Фото:приватна архива  

НА ДАНАШЊИ ДАН : ПРОШЛО ЈЕ ВИШЕ ОД ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД НЕСРЕЋЕ У ЈАМИ "СТРМОСТЕН"!

Рударство то мукотрпно занимање које вековима храни Ресавске породице, ризично је и непредвидљиво. Знали су то, али можда нису довољно веровали и рудари који су 21.04. 1984. последњи пут сишли у јаму "Стрмостен" из које се више нажалост никад нису вратили. Сваке године покрај подигнутог споменика руководство, камарати и породица полажу венце у знак сећања. НАША КОМУНА, 1984. Тог дана у јами "Стрмостен" у Водни, погинуло је више од 30 рудара. Југославија се тада дигла на ноге, пристизали су телеграми саучешћа породицама, отворен је жиро рачун за помоћ породицама погинулих, али и први литерарни радови којима се исказивала туга за великим губитком,несреће какве дуго Ресавци нису видели. То је укратко и резиме онога што је у посебном броју објавио Деспотовачки лист "Наша комуна".  Тамо се налазе подаци о томе како се експлозија догодила, као и шта је константовао лекар . НАША КОМУНА,1984. Реалистични догађај из јаме, о...